Afrička kuga svinja (AKS) je virusna, veoma opasna zarazna bolest domaćih i divljih svinja. Nema lečenja i vakcina ne postoji. Zbog toga, jedini način sprečavanja širenja ove bolesti je prevencija. Prijavljivanje svakog sumnjivog slučaja, bolesne ili uginule divlje svinje mora da bude što hitnije, zato što je u takvim situacijama šansa da se bolest zaustavi u primarnom žarištu velika, a korist za sve nemerljiva.
Srbija je, zbog potvrđenih slučajeva zaraze, jedna od zemalja u kojima Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA), u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i saradnicima poput Lovačkog saveza Srbije, sprovodi intenzivnu kampanju podizanja svesti među lovcima, farmerima i veterinarima. Cilj je da se podstakne njihovo aktivno učestvovanje u sprečavanju širenja, prepoznavanju kliničkih znakova koji mogu ukazivati na pojavu AKS, kao i prijavljivanju uginuća divljih svinja i drugih sumnjivih slučajeva.
Prepoznajte afričku kugu svinja na vreme
Lovci imaju veoma značajnu ulogu u otkrivanju bolesti divljači. Iako primarni simptomi AKS često ostaju neopaženi, jer uginuća divljih svinja nastanu pre njihovog ispoljavanja, važno je da je svaki lovac u oblasti pod rizikom obučen da prepozna opšte kliničke znake karakteristične za AKS, kao i da zna koju vrstu uzoraka od uginulih i odstreljenih divljih svinja treba uzeti i na koji način to uraditi. Pored toga, od izuzetnog je značaja da nadležni organi budu blagovremeno obavešteni i da odlaganje i neškodljivo uništavanje leša bude urađeno na adekvatan i propisan način.
Kada u lovištu primetite uginuće jedne ili više svinja, nesigurnost u hodu, otežano disanje, kašljanje i povraćanje, velika je verovatnoća da je reč o afričkoj kugi svinja. U slučaju pojave afričke kuge svinja, sprovode se mere u lovištu u skladu sa važećim propisima iz oblasti lovstva i veterinarstva.
Reagujte kada sumnjate na afričku kugu svinja
Lovci treba da obaveste nadležnog veterinarskog inspektora kada primete bolesne ili uginule životinje na terenu, bilo koju divlju svinju koja pokazuje kliničke znake oboljenja ili neuobičajenog ponašanja, ulovljenu životinju kod koje su otkrivene postmortalne promene, kao i bilo koju divlju svinju pronađenu mrtvu ili ubijenu u nesrećama na putevima (posebno u područjima pod rizikom). Nakon lova, lovci treba da izbegavaju neposredan kontakt i sprovode dezinfekciju i druge biosigurnosne mere zaštite (čizme, rukavice, zaštitnu opremu), kako bi se sprečila moguća kontaminacija vozila, opreme, zemljišta i dr.
Takođe, potrebno je na adekvatan način vršiti zakopavanje i spaljivanje leševa uginulih životinja. Zakopavanje se vrši tako da životinje nemaju pristup mestu ukopa, bez ugrožavanja zdravlja ljudi i na način kojim se ne ugrožava životna sredina (voda, vazduh, zemljište, biljke i životinje) i okolina.
Prilikom odlaganja u jamu grobnicu, sporedni proizvodi životinjskog porekla prelivaju se krečom, hlornim preparatima, odnosno drugim preparatima sa jakim mirisom. Biljke koje se nalaze na jami grobnici ili u blizini ne koriste se u ishrani životinja. Kao jedan od načina neškodljivog uklanjanja, moguće je vršiti spaljivanje leševa i sporednih proizvoda životinjskog porekla do pepela, na lomači i na odgovarajući način bez ugrožavanja zdravlja ljudi, životne sredine (voda, vazduh, zemljište, biljke i životinje) i okoline.
Kampanja „Stop afričkoj kugi svinja“, koju vodi Evropska agencija za bezbednost hrane, posvećena je iskorenjivanju afričke kuge svinja u Evropi i realizuje se četvrtu godinu zaredom u 18 evropskih zemalja, među kojima je i Srbija. Ideja kampanje je da se poveća brzina prijavljivanja i preduzimanje preventivnih mera radi sprečavanja širenja bolesti. Za više informacija posetite sajt kampanje Evropske agencije za bezbednost hrane: https://multimedia.efsa.europa.eu/asf/#/rs/ . |
