Almir Begic - Lovacka biografija
Almir Begic : „Kao mali već u 5. godini sam imao želju da što više vremena provodim u prirodi i istražujem sve što ima sa biljnim i životinjskim svetom, tako da su i prvi koraci lova bili ribolov po rečicama i potocima u blizini moje kuće. Mogao sam po celi dan sa drvenim štapom od liske, 1,5 m strune i plovak od čepa od vina sediti pored potoka i čekati da neka riba zagrize da bude uspešan lov.
Već u tim ranim godinama uživam sam ići kroz šumu samo da bi video neku srneću divljač da bi iskočila ispred mene, to je bio uvjek užitak, nebitno kad bi se vratio kući. Sa vremenom, od 9 godina, primetio sam tako sedeći pored potoka da uvek u suton na jednom proširenju u tom potoku sleću divlje patke i odlučio po danu da pecam, a pred suton da pripremim luk i strelu, koju sam sam napravio i da dočekam patke. Bilo je mnogo pokušaja, ali nakon nekoliko neuspeha došao je taj trenutak kad sam stvarno bio uspešan, i ne znam do kojeg vremenskog doba sam terao divljeg patka ranjenog po potoku i strelom u krilu, koji je permanentno zaranjao kad bi mu se približio.
Ali u toj borbi bio sam ja pobednik. Onako izmoren, mokar, ali presrećan vraćam se kući i donosim svoj prvi ulov, mada tad moja stara majka nije verovala da je to divlja patka. Nastaju problemi, ali to je druga priča .
Pošto sam živeo i radio u Austriji imao sam i mnogobrojne kontakte sa Austrijskim lovcima, ali nisam imao mogućnost da lovim jer u tim godinama (2005) Austrija nije prihvatala važnost lovačke karte sa područja ex Jugoslavije, tako da sam se odlučio da položim lovački ispit u Austriji i samim tim proširim lovačko znanje. Upisao sam kurs za lovca koji traje 6 meseci i polaže se na državnom nivou. Došao je i taj dan za polaganje. Uspešno sam položio i tek sam te godine shvatio lovstvo onako kako u stvari to treba da zvuči.
Neposredno poslje toga dobio sam ponudu u jednom zakupljenom lovistu od 2000 ha bogatu visokom divljači da budem lovni radnik i lovac koju sam sa zadovoljstvom prihvatio i mnoga iskustva sakupio i sakupljam. U tom lovištu je moj posao čuvati divljač, prehranjivati, praviti sanitarni odstrel i kao vodič zakupnika u lovu.
Vrlo zanimljivo, ali ne baš ni lako, jer u pokrajini gde lovim se odstrel srneće divljači i jelenske vrši po klasama, znači u tri starosna doba. Sve u svemu, do sad kao vodič nisam pravio greške zahvaljujući dugoj lovačkoj obuci.“ – Govori za Lovački Magazin Almir Begic.
Brojnost divljači
Austrijanci i njihova lovišta su poznati po brojnosti divljači, ali gde je brojnost veća – ubeđen sam da je trofejna vrednost slabija, to govorim iz ličnog iskustva. U mom lovištu, kao što sam napomenuo 2000 ha lovne površine, godišnji planski odstrel srnece divljaci je 86 grla (Srndaći 1 klase – 14 grla) ostalo se svodi na Srndaće 3 i 2 klase, na srne mlade i stare i lanad. Isti sistem je i kod jelenske divljači samo manji broj. Tu imamo na tu površinu 22 grla Jelenske divljaci isto raspoređene po klasama. Kod Divokoze je godišnji odstrel 6 grla. Divlja svinja nema godišnjeg odstrela, ali u principu odstrelimo 40 Divljih svinja. Veliki Tetreb je veoma ugrožena vrsta, tako da svake 3 godine imamo po 1 primerak za odstrel. Alpski zvizac se u našem lovištu lovi, ali samo mužjaci koji se izdvoje iz kolonije čim budu polno zreli, i pucamo 6-8 primeraka. U suštini godišnji odstrel je kod nas u Austriji isti koliki je i godišnji priraštaj.
Lovni turizam u Ex-yu
Mogu da pričam samo iz delova u kojima sam i sam bio kao lovac turista ili kao u većini slučajeva dovodio svoje prijatelje lovce iz Austrije u lov.
Naše zemlje Ex Yu imaju potencijal, staništa, zdravu i nezagađenu ishranu za jak Lovni turizam i za veliku trofejnu vrednost, ali u suštini to je malo za Lovni turizam. U tome svemu, da bi kompletirali lovni turizam, je u prvu ruku potreban mir u staništima gdje divljač stanuje i misiim da je to glavni faktor. U današnje vreme je sve manje mira u lovištima i divljač ili se povlači ili uznemirena izlazi na hranilišta i pašnjake u kasnim večernjim satima. Glavini uzrok su proganjanje divljači, veliki broj pasa lutalica i krivolov. Posedujemo bolja lovišta od Austrije, Njemačke i čak i Mađarske, ali samo posedovanjem dobrog lovišta neće doći do pravih rezultata ako nećemo pravilno gazdovati.
Najdrža vrsta lova
U svome još mladom lovačkom stažu od 24 godine prošao sam ipak svaku vrstu lova i svaki lov ima svoju čar. Neka daje više, neka manje adrenalina, ali ako idemo po nekoj pravo lovačkoj etici – lov sa čeke je meni najdraži, iz prostog razloga jer tu imam vremena da izaberem pravi primerak koji je za odstrel, da smireno i precizno ispalim hitac gde skoro pa nikako ne dolazi do ranjavanja i gde divljač u kratkom roku ili momentalno ostaje bez muka i nepoželjne patnje.
Najdraži odstrel
Za najdraži odstrel se ne mogu odlučiti jer svaki odstrel, ako prođe onako planirano bez komplikacija traženja, ranjavanja ili slično je drag, ali ipak meni su dragi oni odstreli kad zapazim neki bolestan ili povređen primerak divljači sa kojim mu skratim muke da ne pati
Da li postoji trofej koji želite a nije ostvaren?
Da, naravno. Postoje dva, jedan koji želim i jedan koji nikad ne bi poželio!!!
Imam želju da se okitim sa trofejom Vuka. Do sad sam imao priliku u nekim pogonskim lovovima da se sretnemo, ali nisam bio uspešan. Za mene je trofej vuka neki lovački san, a kad kažem za ovaj drugi – to je trofej Medveda. Imao sam mnoge prilike da posmatram tu vrstu divljači i prosto ponašanje. Razmišljanje medvjeda me fascinira. Možda glupo zvuči jer su prvi susreti bili sa mladim medvedićima i to me tad fasciniralo da su postali u mojim očima nešto posebno, nešto što krasi naša lovišta.
Zbog toga nikad ne bi digao pušku na tu vrstu divljači.
Da li postoji mesto gde se uvek vraćam?
Na ovo pitanje naravno da svaki lovac odgovara sa DA. Kod lovaca svako ima svoje omiljeno mesto. Nekog podsjeća na njegove prijatelje, na lepe trenutke, na neka lepa sećanja, tako i kod mene ima jedno malo selo Bjelaj u blizini Bosanskog Petrovca. Tu uvek rado idem jer se lovi u miru, bez zavidnosti, bez gledanja odakle je ko, kako je ko obučen ili kakvu pušku nosi, gde se još uvek u lovu vadi ruksak pun domaćih proizvoda i gde se ruča za jednim stolom svi zajedno i svako svačiju hranu proba.
Da li lov hoby ili strast?
Na ovo pitanje sam imao odgovor STRAST, sve do onog vremena dok nisam položio lovački ispit u Austriji. Od tad sam drugog mišljenja. Kaže za naš portal Almir Begic
Lov je za mene obaveza i dužnost prema majci prirodi jer lovac je u prvu ruku zaštitar flore i faune. U našim lovištima mi smo dužni da pomognemo bolesnoj, iznemogloj, gladnoj, žednoj ili ugroženoj vrsti divljači. Zato sam došao do saznanja da sam Obaveznik – LOVAC, koji se polaganjem lovačkog ispita zakleo da će čuvati, hraniti i paziti na Divljač, a odstrel je zadnja stvar koja naravno spada u te svrhe očuvanja.
Poruka za mlade lovce i savet za kolege?
Prvo ću da se obratim mladim lovcima jer na njima ostaje ono što ćemo mi ostaviti:
Kao što vidite, lovsto se u našim zemljama Ex Yu iz godine u godinu u nekim udruženjima svodi na minimum. Što se tiče brojnosti divljači tako i trofejne vrednosti, došlo je vreme da malo razmislimo o tome. Tu nije krivo globalno zagrevanje Planete, lažu vas, krivi su oni koji vam daju godišnje dozvole za lov i kojima je samo važan godišnji finansijski doprinos u kase lovačkih udruženja koje će na kraju pokušati da zloupotrebe. Ne dozvolite da vam sole pamet i da vaša bogatsva odvedu u propast, da za 20 godina jedina lovna vrsta bude neka vrsta ptice koju sad ni ne primjećujete u lovištu. Za stručna pitanja obratite se nekim školovanim osobama koji su studirali lovstvo. Nemojte se držati društveni mreža i učiti iz istih – to su ti isti ljudi koji i dalje promovišu lov onako bez znanja i kako oni misli da je u redu. Čitajte proverene literature o lovstvu, budite primerni lovci bez zavidnosti i ljubomore, pomažite u lovistu oko radova jer svaki učinjen korak u lovistu za dobrobit divljači je koristan, a vama daje dobar osećaj dobro učinjenog dela.
Za starije lovce jedna preporuka:
Nemojte mladim lovcima davati savete u koje niste sigurni. Samo provjerene informacije o lovstvu mogu da pomognu mladim lovcima. Mišljenja je Almir Begic.
Dopustite mladim lovcima da učestvuju u vođenju lovačkih udruženja, ima lovaca koji imaju veliko lovačko iskustvo i znanje da mogu povesti lovstvo u pravom putu, ali ne mogu doći na mesto da to dokažu.
Mnogo sreće i zdravlja uz tradicionalni Lovački Pozdrav: „DOBAR POGLED„
Almir Begic
Ukoliko zelite da pogledate tekst o braon kompletu to mozete uraditi na sledecem linku.
