Standardno pitanje na početku svakog intervjua. Kada ste počeli de se bavite lovom, i ako možete nešto da nam kažete o počecima Vaše lovačke karijere?
O svojim lovačkim počecima Bratislav Ćirkovic kaže: Prvi lovački koraci i ljubav prema lovu su još iz dana detinjstva kada sam sa ujacima i dedom odlazio na prihvatilišta za fazane i radne akcije a kasnije i u lov. Član udruženja i polaganje lovačkog ispita usledilo je 2004/05 godine od kada se aktivno bavim lovom i lovstvom.
Sećate li se kako se javila ambicija da preuzmete mesto prvog čoveka LSS i koji su bili Vaši razlozi?
Pre nego što sam postao predsednik LSS, bio sam predsednik Nadzornog odbora LSS, situacija u lovstvu Srbije je bila na najnižoj tački, a jedini način za poboljšanje bila je promena vladajuće strukture. Obzirom na to da sam tad već dva mandata bio predsednik LU „Niš“, sa kojim sam uspeo da ostvarim značajne rezultate. Smatrao sam da taj mehanizam mogu upotrebiti i na nivou lovstva Srbije.
Meni je, pre svega kao lovcu, bilo jako teško da gledam kako krovna lovačka organizacija tone, institucija (sada možemo reći institucija što nije bio slučaj pre bez malo tri godine) koja ove godine proslavlja jubilarnih 125 godina. Obzirom na to da mogu da kažem da sam ostvaren i poslovno i privatno, preuzimanje LSS je za mene bio izazov sa velikim rizikom. Sada, nakon dve i po godine mogu da kažem da mi je drago što sam se usudio na tako nešto.
Da predjemo na konkretna pitanja koja će jako interesovati naše čitaoce. Dokle se stiglo sa eventualnim procesuiranjem rada bivšeg predsednika LSS Dragana Šormaza . Kakav je vaš komentar na predlog Suda časti LSS o isključenju Dragana Šormaza iz članstva?
Sve što se tiče propusta napravljenih od strane bivšeg predsednika predato je nadležnim organima na odlučivanje i sankcionisanje. Ja sam svoj rad fokusirao na stvaranje novih prilika i poboljšanje situacije u lovstvu Srbije. Smatram da je vraćanje unazad samo loše potrošeno vreme, koje je svakako bolje iskoristiti na pametnije stvari.
Nisam želeo da svoj imidž, kao i ugled ove institucije gradim na pretnjama i prozivkama bivšim rukovodiocima, već da svojim zalaganjem, kao i zalaganjem rukovodstva LSS, ostavimo primer da pametnim i dobrim radom moguće promeniti stvari na bolje. LSS je sada na stabilnim nogama, radimo u interesu lovaca i trudimo se da olakšamo funkcionisanje korisnicima lovišta. Sve ostale priče su manje bitne, diskutabilno je kakav bi benefit srpsko lovstvo imalo od bilo kakve sankcije bivšem predsedniku.
Obzirom da ste član radne grupe šta mislite o novoj izmeni zakona o oružju i municiji? Koliko čujemo skoro ništa ,ili malo toga će biti promenjeno na bolje?
Ne možemo reći da ništa nije bolje. Uspeli smo da pomerimo rok za preregistraciju, smanjimo takse za polovinu, liberalizujemo naknadnu nabavku lovačkog oružja bez terenske provere a time i smanjimo rizik od neopravdanog oduzimanja oružja. Uskoro će naša baza sa licima koja imaju položen lovački ispit biti dostupna i MUP-u, tako da smo i jedak korak u administraciji umanjili. Dali smo predlog da se lekarski pregled radi samo prilikom prve nabavke oružja, kao i terenska provera. U radnoj grupi nisu samo predstavnici lovstva, tako da je za promene potrebno dosta uticaja na promenu svesti o lovcima tih ljudi, ali opet ne znači da su nemoguće.
Mnogim licima ističe lekarski pregled a vidimo da jedan broj lovaca još nije izvršio preregistraciju i najavlju je se novo produženje preregistracije oružja, šta će biti sa licima kojima je ističe lekarski pregled? Ispada da su oni zbog svoje revnosti kažnjeni ili će to biti ako ponovni lekarski pregled ne urade na vreme?
Naš predlog da se lekarski pregled obavlja prilikom prve nabavke nije bio prihvaćen, nadam se da ćemo se usaglasiti da se lekarski pregled produži na 10 godina. Ali svakako stoji činjenica da ćemo i nakon ovih izmena insistirati na donošenju potpuno novog Zakona o oružju i municiji za šta trenutno imamo jaku podršku resornog ministarstva.
U svim evropskim zemljama dosta je olakšana kupovina oružja, municije. Da li ste istog mišljenja kao i velika većina lovaca da je zakon previše rigorozan?Ako uzmemo Austriju, Nemačku i druge zemlje kao primer gde je moguće online kupiti municiju. Zašto to nije moguće i kod nas?
Ovakva pitanja bi trebalo postavljati kolegama iz MUPa koja su deo radne grupe. Ja kao i svaki drugi lovac nisam zadovoljan ovim Zakonom i smatram da mora biti liberalniji. Takođe se ne bih složio sa konstatacijom da je lakša nabavka u „svim“ evropskim zemljama, vrlo često dovodimo u zabludu naše lovce iznošenjem paušalnih tvrdnji kako je to u nekim drugim zemljama, vrlo često to rade i zlonamerna lica i lica koja su nekompetenta. Zaključuje Bratislav Ćirković.
Videli smo da se podigla velika bura oko privatizacije lovišta. Da li se u Srbiji polako gubi tradicija narodnog lova, šta mislite o tome? Koje su prednosti ako ih uopste ima a koje su mane same privatizacije lovišta? Da li znate kake su garancije date državi od strane aktuelnih zakupaca? Zašto se možda Savez nije pojavio kao mogući zakupac?
Privatizacija, ne bih ja to nazvao privatizacijom. Privatni sektor je sada dobio šansu da se pokaže kao mogući koncept gazdovanja ali samo za odredjena lovišta koja su do sada koristila javna preduzeća. To nije nikako uticalo na dosadašnje korisnike lovišta (lovačka udruženja), čak šta više, pojedini korisnici lovišta su dobili veću teritoriju u odnosu na prethodni period. Garancije koje je bilo neophodno dati državi su bile jasno propisane u Javnom oglasu za davanje lovišta koji je bio objavljen u Službenom glasniku.
Smatram da davanje prava na gazdovanje tim lovišta ne mora da bude nužno loša, mislim da je samo obaveza sadašnjih korisnika da vode računa o lovištu i više nego svoji prethodnici, ukoliko žele da imaju benefit od tog. Savez nije bio zainteresovan za to, jer je Savez u službi korisnika lovišta, tj lovačkih udruženja. Na nama nije bilo da se bavimo davanjem na gazdovanje lovištima posebne namene, već smo se usmerili da olakšamo proces svojim članovima. Već sa objavom javnog oglasa u Službenom glasniku sva udruženja su isti dobila na mail.
Napravili smo obrasce ovlašćenja i izjava, forme za popunjavanje podataka koje su neophodne i bili im na usluzi do poslednjeg dana za predavanje. Komunicirali sa sudovima kako bi olakšali dobijanje neophodnih potvrda i omogućili da dokumentaciju predaju na vreme. Naš fokus je bio da korisnici lovišta obave proceduru do kraja i na adekvatan način. Sigurno da ima nezadovoljnih ali gledajući taj procenat u je manji od 2-3% ukupnog broja udruženja a naravno da smo i sa njima u stalnoj komunikaciji i pokušavamo da zajedno sa državom prevazidjemo odredjene freške i propuste.
Kakva je saradnja sa LSV a kakva sa regionalnim savezima. Da li ce biti formiranja novih saveza i da li je postojanje više regionalnih saveza pogrešno ili je to dobro za lovstvo Srbije?
Saradnja sa LSV je korektna, nadam se da će sa dolaskom novog predsednika sa novim idejama ona biti na još boljem nivou. Lovački savez Srbije je na usluzi svim organizacijama koje imaju ideju i želju da rade u korist lovstva. Regionalni savezi su dobra stvar, u tom smislu decentralizacija olakšava i ubrzava rešavanje problema i donošenje rešenja. Regionalni savezi su odlična stvar ukoliko svi rade za isti cilj. Smatram da nikada nisu bili bolji odnosi između saveza, to se prvo vidi po saradnji zaposlenih, oni funkcionišu kao jedan tim i u redovnoj su komunikaciji. Neki interni dogovor je da se svi problem prvo rešavaju na nivou regionalnih saveza, a ukoliko je to nemoguće tu nastupa Lovački savez Srbije. Sa druge strane odluke o radu uvek donosimo svi zajedno, a one pre svega moraju biti u korist lovačkih udruženja i samih lovaca.
Na kom nivou je sardnja sa savezima iz regiona ?Da li možda planirate neke zajedničke aktivnosti?
Imamo dobre relacije sa svim savezima iz okruženja, ne samo sa organizacijama iz bivše SFRJ. Sa Makedonijom, Republikom Srpskom, Bugarskom imamo sjajne odnose. Planirali smo razne aktivnosti, ali nas je nažalost korona poremetila. Čekamo početak jednog projekta sa Makedonijom, ali se nadamo da će se to prošriti i na ostale države. LSS je u članstvu tri jako bitne organizacije, a to su CIC, FACE i IUCN. Tu održavamo kontakt i sa lovačkim organizacijama u Evropi i svetu. Čini mi se da svi imamo slične probleme, tako da smo uključeni i u poboljšanje statusa lovaca na globalnom nivou.
Kakvo je trenutno stanje sa afričkom kugom svinja i da li postoji strategija i plan za dalju borbu protiv te opake bolesti?
Ovo ipak nije pitanje za Lovački savez Srbije već za Upravu za veterinu kao i Upravu za šume. Savez je tu da zastupa korisnike lovišta, da daje sugestije za usklađivanje propisa kako korisnici lovišta pored AKS ne bi imali i dodatne štete, ali o suzbijanju epidemije ne može da odlučuje. Odredjena rešenja koja donosi Uprava za veterinu je nemoguće realizovati na terenu te uz redovnu komunikaciju i sa tom upravom i korisnicima lovišta pokušavamo da nadjemo adekvatnija rešenja.
U zemljama regiona utakmice u radu pasa goniča, jazavičara i terijera redovno se održavaju, kod nas su od 2007 godine zabranjene. Na drustenim mrežama pokrenute su inicijative za ukidanje tih zabrana. Da li će one biti ukinute i da li će savez pomoći u konačnom donošenju odluke o ukidanju tih zabrana?
Ono što planiramo u narednom preiodu jeste predlog Izmene i dopune zakona o divljači i lovstvu. Smatramo da je vreme da se lovna kinologija vrati na pravi put, tako da ćemo dati svoj doprinos i što se tiče ovog dela. Nadamo se da će i Kinološki savez Srbije pružiti podršku.
Vaše mišljenje o radu fonda za razvoj lovstva i načinu raspodele sredstava? Da li bi trebalo uvesti još nekih stvari za koje bi udruženja mogla da konkurišu? Recite nam kako za sredstva mogu da konkurišu udruženja koja nemaju svoja lovišta odnosno gazduju lovištima putem ugovora koji su sklopljeni sa drugim JP?
Fond za razvoj lovstva je jedna od dobrih stvari ovog Zakona o divljači i lovstvu. Mnogi korisnici lovišta su dobili priliku da dobiju konkretu pomoć i ulože u svoje lovište. Manje- više su konkursom obuhvaćene sve neophodne stvari, od sredstava za lovno-tehničke objekte, vozila, kamere, hranu do divljači. Na korisnicima lovišta je da taj novac iskoriste kako bi poboljšali svoj rad i omogućili dodatnu zaradu.
Kada bi sutra došlo do izmena Zakona o divljači i lovstvu i ulaska istog u Skupštinsku proceduru, da li bi savez imao spreman tekst zakona?
Da, Savez radi na tome već duže vreme.
Pomenuli ste izmenu Statuta, da li nam možete reći nešto više otim izmenama?
Što se tiče izmena Statuta one se odnose na modernizaciju i osavremenjavanje postojećeg, kao i dodavanje nekih ciljeva delovanja Saveza koji bi pomogli u daljoj promociji lovstva i njegovom napretku. Ali je jako bitno da se statut menja u korak sa izmenom zakona o divljači lovstvu svaki drugo vid izmena je bespredmetan i neće doneti nikakav benefit lovstvu.
Deerhunter Strike komplet
Vaš mišljenje o devastiranju prirode, biodiverziteta i staništa divljači izgradnjom malih hidroelektrana i eventualnom eksploatacijom raznih ruda koje ostaljaju dugoročne posledice ?
Sve što narušava prirodne ekosisteme u toj meri da ih uništava nije nešto što ja ne mogu da podržim. Hidroelektrane i rudnici postoje svuda u svetu, nema dileme da oni ne treba da postoje kod nas, međutim postoje lokacije koje apsolutno nisu adekvatne za njih i samim tim im tu nije mesto.
Bratislav Ćirković smatra da je briga o životnoj sredini bitna i da moramo da vodimo računa o tome ne samo na nivou države ili organizacija, već na nivou pojedinca.
Čini nam se da se u lovstvu Srbije dolaskom mlađih ljudi teško, ali polako menja lovačka svest, redovnim pisanjem lovačkih magazina o kulturi odevanja, kulturi fotografisanja, kulturi odnosa prema ulovljenoj divljači, itd. Da li mislite da bi više mladjih ljudi trebalo da se generalno uključi u sam rad lovstva u Srbiji?
Ja sam neko ko će uvek podržati mlade ljude koji imaju dobre ideje, što nikako ne isključuje i dobre ideje starijih i iskusnih kolega. Mislim da je to budućnosti i je to jedini način da lov opstane. Potrebno je vreme da bi se promenila svest, dobra stvar je da smo mi to pokrenuli i da se vidi pomak. Dobra slika lovaca u javnosti je velika stvar za celokupno lovstvo. To ostavlja dobar utisak na institucije sa kojima sarađujemo, na ljude koji se mogu zainteresovati za lovstvo i samim tim daje nadu da će se vekovna tradicija očuvati.
Koliko i kako Lovački savez Srbije može da utiče na razvoj lovnog turizma kao privredne grane u cilju povećanja prihoda?
Lovački savez Srbije je već ostvario dobre kontakte sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, kao i sa Turističkom organizacijom Srbije. Pričali smo na temu lovnog turizma i smatram da možemo da očekujemo pomak. Već par udruženja su konkurisala po projektima ovog Ministarstva i dobijala značajna sredstva. Sa Sektorom za ruralni razvoj smo radili na novom pravilniku kojim su sada obuhvaćeni i korisnici lovišta, tako da mogu konkurisati za sredstva koja će uložiti u svoju turističku ponudu.
Informisanje lovaca Srbije, šta i kako ?
Lovački savez Srbije se trudi da lovce redovno informiše, edukuje, podseti na sve ono što se dešava i što je bitno. Smatram da ni u lovstvu ne sme da postoji žuta štampa, da je bitno da sve činjenice koje se iznose moraju da budu argumentovane i sa pozadinom. Veoma je bitno da lovci imaju pavu sliku. Treba se bazirati na edukaciju, a ne na priče po principu rekla- kazala, što je danas čest slučaj. Jako je značajno da imamo sadržaje koji mogu lovstvo Srbije predstaviti onakvim kakvo jeste. Zaključuje Bratislav Ćirković.
Šta lovci treba da očekuju u narednom periodu u lovačkom svetu Srbije?
Dug put je pred nama, započinje Bratislav Ćirković, iako mogu slobodno da kažem da smo već dosta odradili. Moramo da poradimo na edukaciji lovaca, i to u najhitnijem periodu. Takođe nas čekaju izmene zakona od kojih ne odustajemo. Ova godina je jubilarna za Lovački savez Srbije, a nadam se i za sve lovce Srbije. Očekuje nas veća promocija lovstva i saradnja na velikim projektima.
Ne želim da najavljujem stvari za koje nisam siguran da će se ispuniti, ali će svakako lovci Srbije biti obavešteni na vreme a siguran sam i zadovoljni. Mnogo toga smo uradili i već sada su vidljivi benefiti a najjasnije pokazuje i to da su zadovoljni korisnici lovišta rešavanjem višedecenijskih problema. Pre svega sa štetama od divljači , saobraćajnom signalizacijom i niz problema koje smo rešili u kratkom roku u odnosu na to koliko se godina govori o tome a niko nije imao hrabrosti da se uhvati u koštac sa problemima i rešava ih.
Kako povćati brojnost lovaca u Srbiji i kako zainteresovati mlade ljude za lov?
To je takođe jedna od stvari koje smatram da nisu samo dužnost lovačkih organizacija, već svi lovaca. Pitate me kako? Ličnim primerom. Mislim da je to najbolji način. Kada jedno dete na društvenim mrežama ne bude gledalo ljude u maskirnim uniformama na uzjahanoj svinji i ono će poželeti da krene u lov. Na organizacijama je obaveza da što više decu uključe u aktivnosti koje su prilagođene njihovom uzrastu i da im pokažu da je lov više od odstrela. Mi ćemo im u tome rado pomoći i biti prvi koji će to raditi.
Kako naterati ili izmoliti državu da napokon lovcima postanu partneri, odnosno da konacno uspostavimo partnerski odnos ? Više puta do sada smo pokazali da smo kao organizacija spremni za to, zar ne ?
Lovci su izgubili kredibilitet, kao i lovačke organizacije. Radom, konkretnim primerima i doprinosima za celokupno društvo promenićemo i sliku o nama. Kada sam došao na mesto predsednika mnoga su mi vrata bila zatvarana pred nosem samo zato što sam predsednik lovaca. Slobodno mogu da kažem da se to promenilo, sada mnoge organizacije same žele da sarađuju sa nama. Za sve je potreban rad i vreme, tako da je strpljenje vrlo bitan faktor za uspeh.
Mislim da da je ogromna većina kako udruženja tako i samih lovaca prepoznala dobar rad saveza I uživamo jaku podršku. Da je savez sa ovim tempom na dobrom putu pokazuje i to da su nam širom otvorena vrata mongih ministarstava I državnih institucijasa kojima saradjujemo i da smo uvek rado vidjeni.
Bratislav Ćirković poručuje lovcima Srbije
Ne zaboravite ko su nam bili preci, ne zaboravite kakvu su nam prirodu ostavili u amanet, ponašajte se shodno etičkom kodeksu lovaca, čuvajte životnu sredinu i naučite svoju decu da vole lov. Ostanimo složni!
Dobar pogled
Bratislav Ćirković
