Od davnina pa sve do danas, pas je poznat kao čovekov najbolji prijatelj koji je uz njega kako u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, tako i kada je lov u pitanju. Kinologija jeste nauka koja se bavi proučavanjem pasa. Preteča danas, veoma rasprostranjene nauke jeste lovna kinologija.
U nastavku saznajte više o kinologiji.
O kinologiji
Kao što smo spomenuli, kinologija je nauka o psima. Mnoga kinološka društva, nastala su iz lovačkih društava, kao njihovi ogranci.
Kada govorimo o kinologiji, bitno je razlikovati pojmove. Često možemo pročitati “izložba u lepoti”, čak i na sertifikatu FCI, KSS-a, piše “šampion u lepoti”. Takav izraz nema nikakvo kinološko značenje.
Lepota je relativan pojam, i zavisi od ukusa, o kojima kažemo da nema svrhe raspravljati, od oka posmatrača i slično.
Izložba treba da bude ocjenjivanje ANATOMIJE jedinke, shodno standardu rase. Mi pričamo o rasama. Kinologija brine o tome da jedinke budu anatomski pravilne, sledeći standarde rasa, jer anatomski nepravilna jedinka, ne može da radi. Bar ne može duži vremenski period. Cilj kontrolisanog uzgoja pasa, je poboljšanje psihofizičkih osobina.
Zašto je genetika psa tako bitna za lov?
Negde do polovine 90-tih, Savezi Lovnih Organizacija, preko Saveta za kinologiju, i regionalnih Lovnih organizacija, su radili organizacije izložbi pasa. Za četvrt veka smo došli u situaciju, da se borimo za opstanak radnih rasa svih namena – službenih, lovnih i pasa za gradjansku upotrebu. U trećenabrojanom, pre svega mislimo na terapijske pse, pse vodiče slepih i slično. Nažalost, zanemareno je ono što bi trebalo da je prioritet, a to je zdravlje pasa. Ne postoji bolji test zdravlja pasa, od rada. Kada biramo štene za neku radnu svrhu, ako kažemo “od radnih je roditelja”, to svakome ko nešto zna o psima, nešto govori. Ova rečenica automatski nas navodi na poreklo i genetiku.
Genetika je veoma bitna. Zbog toga je bitno imati rodovnike, koji nam 4 generacije unazad, pokazuju poreklo šteneta. U rodovnik se upisuje ime, identifikacioni broj (nekada je to bio tetovir broj, sada je čip), datum štenjenja, preci i titule predaka, eventualni zdravstveni testovi. Naravno, ime uzgajivača, polje za ime vlasnika, snimke kukova i laktova, za uzgojni pregled i dozvolu za uzgoj. Uz rodovnik, se za radne rase izdaje i radna knjižica. Sve od ovog navedenog, ima svoju svrhu i značenje, i to je početna tačka, ako želimo imati dobrog radnog psa. Nema podele na radne i paradne, kada govorimo o radnim rasama. Postoji kompletan i nekompletan pas. Razlika je šta ko forsira. U svakom slučaju, po važećim Pravilnicima, svaka jedinka, koja se pušta u lovište, treba da ima identifikacioni broj, da je vakcinisana i pozitivno ocenjena, sa položenim ispitom urođenih osobina.
Kako su nastale klasifikacije pasa?
Od početka druženja čoveka i psa, pas je čovekov pomagač u lovu, na razne načine. Da bi učvrstio i poboljšao potrebne lovne karakteristike, čovek je počeo sa definicijom lovnih rasa.
Karakteristike lovnih rasa, su nastajale u zavisnosti od klime, terena i dostupne divljači. Tako su recimo, nastajale lajke i korelijci u polarnim predelima, a u toplim predelima, dobar deo hrtova i ridžbeci.
U Evropi, FCI, Međunarodna Kinološka Federacija je, preko Nacionalnih Saveza, nadležna za izdavanje rodovnika, tj. dokaza o čistoti rase jedinke. Ista institucija smatra se nadležnom za organizovanje radnih ispita i utakmica za definisane radne rase i izdavanje sertifikata u vezi navedenog.
Po FCI klasifikaciji, psi su podijeljeni po kategorijama:
- Ovčarski psi i terači stoke i psi za zaštitu, čuvanje i pratnju;
- Lovački psi;
- Psi za društvo i razonodu;
- Hrtovi;
Kategorije su podijeljene po grupama:
I grupa – Ovčarski psi i psi terači stoke;
II grupa – Psi za zaštitu, čuvanje i pratnju, pinčeri, šnauceri i molosi;
III grupa – Terijeri;
IV grupa – Jazavičari;
V grupa – Polarni psi, špicevi i primitivni tipovi pasa;
VI grupa – Goniči;
VII grupa – Ptičari;
VIII grupa – Španijeli, retriveri i psi za vodu;
IX grupa – Psi za pratnju i razonodu;
X grupa – Hrtovi;
FCI takodje priznaje podjelu po morfologiji, gdje imamo četiri morfološka tipa:
- Lupoidni;
- Brakoidni;
- Molosoidni;
- Graoidni;
Kako izabrati psa za lov?
Mnogi kažu da je izbor šteneta početni korak. Međutim, treba početi od izbora roditelja (kuje i parnjaka). Doduše, ove dve rečenice možemo definisati, kao “šta je starije, kokoš ili jaje?”, jer se preklapaju. Sve u svemu – izbor kuje i parnjaka, treba da bude nakon dobrog i kvalitetnog posmatranja psihofizičkih osobina obe jedinke. Jer, kako smo rekli, kontrolisani uzgoj je ispravljanje mana i učvršćivanje vrlina. Znači, ako dva psa imaju iste dobre osobine, možemo očekivati učvršćivanje tih osobina u narednoj generaciji. Isto važi i za mane – ako obe jedinke imaju iste mane, možemo očekivati te mane, još više ukorenjene. Uzgoj nije umetnost, mada je to mišljenje sve zastupljenije kod mlađe publike.
Uzgoj je odgovornost za stvaranje novog živog bića, za novi život. To nije mala odgovornost. I upravo iz tog razloga, mišljenje da je svako ko prijavi leglo pasa uzgajivač, nije korektno. Jer se time obezvređuje titula uzgajivača kojima je stalo do zdravlja pasa i neodgovornim uzgojem se stvaraju jedinke, koje ne ispunjavaju ni minimum uslova, za rad posebno.
