Uticaj Volt Diznija na lovstvo
Lovci ubice? Kada sam svojevremeno pitao Ditera Šrama, tadašnjeg predsednika CIC-a, Međunarodnog saveta za lov i divljač, ko je kriv što deo javnosti ima pogrešnu predstavu o lovstvu, bez razmišljanja je odgovorio „Volt Dizni“. “Beži Bambi, beži!”, ove tri reči su generacijama doprinosile da dečica širom sveta dožive lovce kao apsolutno bezosećajne ljude. Mnoga su plakala zbog okrutnosti s kojom je odstreljena Bambijeva „mama“ a neka su se zaklela da nikada neće postati lovci! Dizni je bio majstor u izazivanju negativnih osećanja prema lovu i lovcima. Životinje je u svojim filmovima prikazivao kao nežna, nevina stvorenja, koja nisu ni tražila ni pravila nevolje. Vremena su se promenila pa je i Dizni studio evoluirao – danas skida sa repertoara čak i Damboa kao političku, rasno i rodno nekorektnu umetnost.
Lovci ubice?
Međutim, da li su zaista lovci amoralne ubice a sve životinje nevine? U crtanim filmovima jesu, ali u stvarnom životu odgovor na ta pitanja je odlučno – NE. Doktor Rolf Baldus, nekadašnji predsednik CIC komisije za tropsku divljač i član nemačke delegacije u CIC-u, proveo je decenije u Africi kao ekspert svoje vlade i pričao mi o ljudskim žrtvama i štetama koje big five nanose stanovništvu i poljoprivredi, naročito slonovi; lepota i sklad u surovom životinjskom svetu Afrike, postoje samo u dokumentarcima Nacionalne Geografije, kaže jedan od najstručnijih lovaca koje sam upoznao. Ovaj kanal inače obavezno upozorava gledaoce na krvave scene u kojima predatori jedu svoj ulov!
Uticaj na životnu sredinu
Na sasvim drugom kraju sveta, u severnoj Americi, širenje jelena belorepana (Odocoileus virginianus), adaptiranog na neposrednu blizinu ljudi, stvorilo je nove izazove i probleme za upravljanje ovom vrstom (Roseberry, 1991). Prenamnoženi, belorepi jeleni takođe uništavaju životnu sredinu i ponekad prenose zarazne bolesti; ili medvedi u Rumuniji koji godinama napadaju žitelje sela pa je morala da interveniše i vojska a sve zbog odluke EU da zabrani lov na ovu vrstu! Uostalom, dovoljno je pitati za štete od divljači koje srpska lovačka društva isplaćuju poljoprivrednicima i vozačima čija vozila nalete na divlju svinju ili srndaća.
Osporavanje lova
Lov je često osporavan, mi koji se njime bavimo ga podržavamo a neki mu se suprotstavljaju raznim argumentima: kulturnim, biološkim, ekonomskim. Ali lov je, kao zakonom uređena delatnost ljudi, bez sumnje, značajan alat mnogih zajednica bez koga je nemoguće zamisliti lokalnu egzistenciju pa ni savremena društva razvijenih zemalja.
Iz tih razloga, jedno od najefikasnijih sredstava koje vlade od Novog Zelanda do Južne Amerike koriste za kontrolu populacija divljih životinja, jeste baš održivi lov, prepoznat kao način izbegavanja negativnih efekata od divljih životinja.
Cilj zaštite životne sredine
Maja 2019. u Vindhuku u Namibiji održana je konferencija o lovstvu koju je u saradnji sa 66. Generalnom skupštinom CIC-a organizovalo Udruženje lovaca Evrope. FACE inače u Briselu zastupa interese 7 miliona evropskih lovaca kroz 36 nacionalnih lovačkih organizacija. Predsednik Torbjorn Larson je zaključio da države političkim odlukama teba da podrže vekovnu lovačku misiju – promociju lova s ciljem zaštite životne sredine. Sve što CIC i FACE javno saopšte, vrlo se pažljivo odmerava u Evropskom i nacionalnim parlamentima. Uzgred, veliko je pitnje zašto to ne radi i srpska Skupština odnosno Vlada.
Međunarodna unija za zaštitu prirode IUCN, najveća i najuticanija svetska organizacija za zaštitu prirode, prepoznaje „lov na trofeje“ kao alat za očuvanje vrsta i njihovih staništa; kao „mudru i održivu upotrebu divljih životinja i podsticaj ljudima ka društvenoj i ekonomskoj koristi“.
Zloupotreba lovstva u smislu neosnovane kritike nevladinog sektora, nebriga resorno nadleženih vlasti, loša zakonska rešenja iz ove oblasti, doprinose ionako neodrživom statusu prirodnih resursa – kako u svetu tako i u Srbiji. S druge strane, podrška lovcima u skladu sa najboljim isustvima tradicije i savremenog doba, umanjiće rizike izumiranja vrsta i pozitivno će se odraziti na čitavo društvo.
Dozvolite mi da na kraju Lovačkom Magazinu poželim što više čitalaca i uspeh na zajedničkom, trnovitom putu do bogatih lovišta u Srbiji, dobar pogled,