Etički Kodeks lovaca Srbije kaže između ostalog, da je lov kroz istoriju uređivao ne samo odnos prema prirodi i divljači već i odnose unatar zajednice, odnose među lovcima negujući lovačku kulturu, diskretno je pretvarajući u opšteprihvaćene norme ponašanja – od prvobitnih zajednica do savremenog društva. Konkretno, član 27. Kodeksa navodi da se:“…lovac prema drugim lovcima ponaša onako kako bi želeo da se drugi lovci ponašaju prema njemu.“ U članu 28. stoji:“Lovac je prema lovačkim drugovima pošten i ne sme dopustiti da materijalna korist utiče na njegov odnos prema drugim lovcima i divljači.“
Da li Lovački Savez Srbije sa sve medijskim i ostalim „savetnicima“, poštuje Kodeks? Je li on zaista naš najbolji drug? Da li je sprečio „da materijalna korist utiče na njegov odnos“ prema nama? Ne baš. Godinama se LSS pojavljuje isključivo kao partner vlasti a ne kao esnaf koji štiti naše pravo na lov, posedovanje i nošenje oružja itd. Mnogo je primera za to a najnoviji je uporno insistiranje uprave i savetnika na takozvanom licenciranju lovaca.
Lovački magazin je već pisao da praksa susednih zemalja ne poznaje licence. Ipak, Savez i „savetnici“ mimo nas traže od ministarstva licence za lovce. Oni ne shvataju da su licence samo prilog besmislu i dolazećem kolapsu lovstva u Republici Srbiji. O kakvim se licencama uopšte radi; ko je to dovoljno kompetentan i hrabar da prosečnog lovca koji ima blizu 60 godina i bar 30 godina lovnog staža propituje ili uči nešto novo? Čemu licenciranje ako u lovištu provedete ceo dan i ne vidite ni jedno grlo? Ako smo položili vozački, zašto nas terate na proveru? Možda je odgovor „naknada za licencu“ koja će ići ispitivaču/savetniku a resto u kasicu LSS? Bilo bi to baš zgodno kao i aktuelno polaganje lovačkog ispita u Alekse Nenanadovića 19. u BG…ko god dođe sa šest hiljada dinara, dobije diplomu o položenom lovačkom ispitu. I šta ćemo sad? „Lako“ je s državom kad znamo da nam nije naklonjena al kako sa svojim koji radi protiv tebe?
Malo nam je što nam šajkaču kroji Nato i njegov Seesac (agent za kontrolu „malokalibarskog“ i lakog naoružanja za Jugoistočnu i Istočnu Evropu); „progutali“ smo čelične kase, moratorijum, uverenja da nismo pod istragom redovnog ali i tužilaštva za ratne zločine, obaveznu lovnu kartu kao preduslov za nabavku, nezakonito otimanje oružja u vreme kad se svi oko nas naoružavaju itd… Prošle godine je Diter Šram, nekadašnji predsednik CIC-a, poslao foto sa odstreljenim srndaćem. 1938-mo je godište ali još uvek aktivno lovi. Niko mu ne traži da preda oružje, naprotiv.
Ako srpski lovac u svojoj 75 ne „prođe“ lekarski pregled, moraće da preda oružje jer recimo, ne čuje najbolje. Shvatamo li da će nam policija samo prostim protokom vremena svima oduzeti oružje bez naknade jer jednom nećemo dobiti lekarsko uverenje? Lovci očevi polako prenose oružje na sinove, ako ih imaju. Da li se LSS ikada bavio ovim? Sme li predsednik da nam se javno obrati, makar i kao član SNS?
Istovremeno, u uređenim državama gde postoji lov kakav poznajemo i volimo i mi, on oličava mnogo više od efikasnog upravljanja divljim vrstama. Za ogromnu većinu tamošnjih lovaca, koren njihove strasti nije u korišćenju novih termalnih uređaja; strast stiže najpre iz nasleđenog i iskrenog iskustva prirode, i iz doprinosa očuvanju divljači i njenih staništa za generacije koje dolaze.
Jedino što donekle pravda ponašanje LSS i njegovih „savetnika“, je činjenica da su i oni samo delić ove namučene države koja je upravo prodala zemljište Generalštaba pogođenog Nato raketom. Rekli su predsedniku da se okrene budućnosti a on smatra da je to dobro za srpsko-američke odnose, prenose mediji. A neeksplodirana granata od 380mm s britanskog bojnog broda koja je pogodila katedralu Sv. Lorenca tokom bombardovanja Đenove 1941., stoji uz zid katedrale i dan danas ispod spomen ploče kao opomena Đenovljanima i svima koji je posete. Srbija briše tragove agresije kolektivnog zapada iz 1999.
Ima li rešenja? Za početak predlažem da predsednici LSSa i Republike Srbije pročitaju član 30. Našeg Kodeksa: „ …Lovci su dužni da brane čast, ponos i plemenitu lovačku tradiciju. Bez oklevanja treba sami da razotkriju nezakonitosti ili nemoralno ponašanje svojih drugova i drugih lica…“ U protivnom, zemlju će iz pepela graditi nove generacije.
