Fazan - poreklo i stanište
Fazan ili obični fazan (lat. Phasianus colchicus), široko je rasprostranjena vrsta ptice iz reda koka (Galliformes). Fazan potiče iz Srednje Azije, ali je još u vreme antičkog Rima prenet u Evropu. Ime roda potiče od latinske reči phasianus — „fazan”. Ime vrste colchicus je latinski naziv za Colchis (današnju Gruziju), zemlju na Crnom moru u kojoj su fazani postali poznati Evropljanima.[2] Ova vrsta se odvojila od roda Gallus kome domaće kokoške pripadaju pre oko 20 miliona godina.[3] Ova ptica naseljava pretežno šumarke, livade, predele oko rečne obale, polja i njive na kojima se hrani.
Ova ptica se vrlo lako prilagođava, pa je danas široko rasprostranjena. Prirodno stanište ovih ptica su poljoprivredno zemljište, predeli oko vode, livade i šumarci, dakle svuda gde može da pronađe hranu. Za svoje stanište bira relativno otvoren prostor pod travom i usevima, a nekada su mu primamljivi i prostori koji imaju gustu travu, živu ogradu, močvaru ili žbunje. Ne vole da žive u područjima gustih prašuma, alpskih šuma, ili na suvim mestima.
Lovački aktivni veš HORN
Izrađen od dvoslojnog materijala iznustra fin poliamid a spolja čist pamuk. Jako dobar prilikom kretanja u hladnijim danim ili stajanja u mestu do 0 stepeni. Sirovinski sastav Pamuk 55% – Poliamid 45%.
Karakteristike
Običan fazan dugačak je 90 cm, od čega polovina otpada na rep. Raspon krila je do 60 cm. Boja perja na glavi i vratu je zelena, sa kovnim prelivima. Prsa kao i trbuh su mu zatvoreno crvene boje, sa poprečnim smeđe-crvenim prugama. Težina mu je oko 1 kg. Kod njega pojavljuje albinizam (bela boja). Mužjak je veći, ponekad i duplo veći od ženke. Njegovo jarko obojeno perje je pretežno braon boje, dok je glava zeleno-plave boje. Oko očiju se nalaze pera crvene boje, a oko vrata se, kod nekih podvrsta, nalazi prsten bele boje. Ženka, zvana koka nema tako živopisan izgled. Ima manji rep i jednostavniju boju, a i manja je od mužjaka. Perje joj je sivožućkaste boje, sa belosivim šarama. Dešavaju se slučajevi da fazanka ima boju perja sličnu mužjakovom. Takve fazanke su jalove, ili imaju povredu ili poremećaj jajnika, ili su pak preterano stare, zbog čega ih treba odstreliti. Međutim većina fazana se uzgaja u fazanerijama, a uoči sezone lova se puštaju. Fazani lete na kratkim distancama, ali mogu i da brzo trče po zemlji.
Prvi dolazak u Srbiju
Prvi fazan u Srbiji pojavio se 1880. godine, u okolini Toponice, kod Niša. 60-ih godina XX veka krenulo se sa proizvodnjom pilića u inkubatorima Ova ptica se vrlo lako prilagođava, pa je danas široko rasprostranjena. Prirodno stanište ovih ptica su poljoprivredno zemljište, predeli oko vode, livade i šumarci, dakle svuda gde može da pronađe hranu. Za svoje stanište bira relativno otvoren prostor pod travom i usevima, a nekada su mu primamljivi i prostori koji imaju gustu travu, živu ogradu, močvaru ili žbunje. Ne vole da žive u područjima gustih prašuma, alpskih šuma, ili na suvim mestima. Brzo se prilagođava uslovima terena na kome živi. On je šumska ptica, ali se zadržava i na poljima i u šumarcima, voćnjacima i ritovima. Za vreme dok su usevi neobrani odrasli fazani i njihov podmladak nalaze se u poljima. Kada se usevi skinu, fazan se povlači na pokrivene terene. Naročito voli ravničarske i prigorske mlade šume, branjevine. Isto tako rado se zadržava na tršćacima bara, jezera i reka. Većinu vremena provodi na zemlji. Noću je na drvetu ili u trsci, na nekoj džombi. Vid i sluh su mu neverovatno oštri. Zna da iskoristi i najmanji zaklon, tako da postaje skoro nevidljiv. Ako je teren bez vegetacije, na pogodno mesto legne i nepomičan je, čeka da onaj koji mu se približava udalji. Gonjen pred lovcima i psima, pešači sve do kraja šume ili naseda, pa se tek tada diže, obično neposredno ispred gonica. Mužjak se zove petao, a ženka koka. Kada mužjak poleće obično kokodače. Let fazana, i pored kratkih krila je brz i oštar. Glas fazana obično se čuje ujutru i pred veče. Iako ima odlično čulo vida i sluha, kao instikt samoodržavanja, ipak spada među „gluve” životinje. Hrana fazana je vrlo različita, kao i kod ostalih kok
Ishrana
Ishrana se uglavnom sastoji od biljaka pa su na spisku vrhovi žitarice, potom deteline, pupoljci, bobice, često semenke. Međutim, nije isključena i ishrana insektima, crvima, žabama, poljskim miševima, puževima i insektima sličnim gore navedenim. Uz hranu, ove životinje, uzimaju i sitne kamenčiće koji im u stomaku služe za varenje hrane, odnosno mlevenje. Prvih šest nedelja hrani se uglavnom insektima, zatim jede larve, pužiće, žabe, guštere, mravlja jaja. Pored toga, jede u manjim količinama zelenu hranu i semenje. Hoće veoma često da lovi zmije, zbog čega je popularan kod naroda.
Lov i populacija
Lovi se psima ptičarima i ređe šunjkavcima. Može se loviti prigonom, pogonom i kružnim lovom. Prema Zakonu o lovstvu za odstrel fazana koriste se puške sačmarice. Za odstrel fazana dopušteni prečnik sačme iznosi 3—3,5 mm. Najveća dopuštena daljina gađanja iznosi 40 m.
Populacija se smanjuje uglavnom zbog gubitka staništa i prekomernog lova. Smatra se da je oko 80 odsto, koji se ulove staro samo nekoliko meseci, tako da nema svoje potomstvo. Nepovoljni vremenski uslovi, intenzivno gajenje kultura i korišćenje pesticida su, takođe uzroci smanjivanja njihove populacije. U brojnim zemljama je iz tog razloga veoma razvijen sistem veštačkog uzgoja fazana i potom njihovo puštanje u lovište kao odraslih ptica.
Prirodni neprijatelji su mu lisica, mačke, jastreb, za mlade još i lasica, soko i tvor. Svrake, pacovi, ježevi i divlje svinje pljačkaju gnezda. U toku leta, polja u kojima boravi, pružaju dovoljnu kamuflažu, dok u zimskom periodu ostaje na nemilost svojih brojnih neprijatelja. Smanjenjem životnog prostora, njihov broj se u našim krajevima drastično smanjuje, zbog čega se provodi sistematsko naseljavanje ovih ptica.
(Tekst je delimično preuzet sa Wikipedija, slobodna enciklopedija)
Ukoliko se dvoumite oko kupovino noćne optike, možda će vam ovaj tekst rešiti sve dilelme. Možete pročitati na sledećem linku.
