Sta su zapravo jagnjeće brigade?
Jedna jako zanimljiva tema koja se treba obraditi i sagledati iz više uglova. Svedoci smo jednog perioda na našem lepom Balkanu na kome se lovstvo gradilo na tome da velika većina lovaca, naše drage kolege, u lov idu isključivo kako bi napunili svoje zamrzivače. Takođe moramo izdvojiti da među nama postoji jako veliki broj lovaca koji se ponaša u skladu sa zakonom i lovačkim kodeskima, svaka čast takvim ljudima koji svojim primerom podižu lestvicu lovstva na jedan veći nivo.
Jagnjeće brigade jesu oni lovci koji kada ustanu ujutru samo razmišljaju o tome kako će i ovog lovnog dana, pojesti što više mesa u lovačkom domu, popiti što više piva, rakije, vina ili kako što više mesa poneti svojoj kući. Da li nama trebaju takvi ljudi u lovačkim društvima kao i u lovačkim savezima? Naravno da nam ne trebaju. Ali postavlja se pitanje, šta raditi sada i kako ispraviti te greške?
Da li pojačati teoriju i praksu lovačkog ispita kako bi se smanjio taj broj ljudi da ne dolazi u budućnosti u naša lovačka udruženja. Ovo je samo jedan od metoda koji se može sprovesti u delo. Onaj ko zaista voli lov neće mu ni ovo teško pasti ako želi da se druži sa prirodom.
Moramo priznati da je učlanjenjem nekih mlađih ljudi koji su imali prilike da se lovački obrazuju i van svojih lovačkih udruženja, da su im mentori bili pravi lovci, lovačka kultura je počela polako da se menja u boljem smeru.
Ko su ti lovci koji kvare ugled?
I ako društvene mreže uzimaju sve većeg maha u svim sverama života, na njima možemo videti i jako dobre i jako loše stvari i tako povući pararelu između pravih lovaca i lovačke jagnjeće brigade.
Jako veliki broj profila lovaca objavljuje sledeće stvari. Puna trpeza mesa, slike pijanih lovaca u zadimljenim prostorijama, iživljavanje nad odstreljenim divljačima bez imalo respekta. Obučeni u vojnim uniformama koje su pokrali po kasarnama u sled spleta loših okolnosti koji su zadesile ove prostore. I dan danas možete da vidite na pijacama nekog čoveka koji prodajne vojne uniforme koje kupuju lovci.
Svaka čast lovcima koji se bore objavljajući što više slika iz prirode. Slike rada u lovištima, pravljenje hranilišta, čeka… Slike kada u jako teškim vremenskim uslovima iznose hranu kako bi prihranili divljač. Slike kada odaju počast svakoj odstreljnoj divljači. Tom lovcu treba odati priznanje.
Jednom prilikom na jednoj lovačkoj skupštini, jedan predsednik lovačkog udruženja je izgovorio sledeće reči. Mi možemo da se pohvalimo činjenicom da smo svakog lepo ugostili imao je da pojede i popije uvek. Jako velika bruka i sramota jednog predsednika udruženja da izgovori te reči kada treba da se vodi konstruktivna rasprava o mnogo bitnijim temama. Jagnjeće brigade su u njemu preovladale. Da li su ovakvi ljudi dostojni funkcije predsednika lovačkog udruženja?
To su samo neke činjenice koje nas normalne lovce predstavljaju na loš način kod ostatka sveta. I oni nas doživljavaju kao mesoždere a ne zaštitnike prirode.
JAGNJEĆE BRIGADE STOP!!! Šta moramo da uradimo?
Naše obaveze lovaca kao i svakog normalnog građanina je da se suprostavimo takvim ljudima. Da ih odstranimo sa čelnih funkcija i iz našeg okruženja, da nemaju nikakvog pristupa našim zajednicama. Tako moramo krenuti od početka da čistimo naša dvorišta i vratimo lovstvo na prave staze.
Druga stvar koju možemo da uradimo je da što više profila prijavimo fb podršci koja će sa jako velikim zadovoljstvom da odstrani profile i neće više moći da promovišu svoje nemoralne i neetičke osobine lovca ako tako možemo reći. To je samo još jedan od načina za koji je potrebno par klikova.
Jako mnogo promotivnog materijala, koji se mora pojaviti na našim ekranima. Za taj promotivni materijal moraju biti zadužene institucije kao što su lovački savezi. Angažovati što više poznatih ličnosti iz društva koji će raditi na edukaciji mladih lovaca, koji će se jako brzo poistovetiti sa njima.
Ovo je samo par metoda koje smo naveli a sigurno ih ima još mnogo kako suzbiti jagnjeće brigade.
Ukoliko želite da nas kontaktirate da ispromovišemo vaše lovačko udruženje, vaš brend ili vaš proizvod možete nas konraktirati na sledeći link.
Poštovani, mnoge stvari su se promenile. Prvo Država mora da postavi sve na svoje mesto. Stručnu i lovočuvarsku službu mora da izvuče iz “kandži” lovačkih udruženja. Ta služba da se brine o stanju divljači (prihrana, obezbeđivanje soli, hrane, izgradnja i održavanje LTO u lovištu) samim tim određivali bi i koliko, šta i kada bi se lovilo. Lovci mogu da budu i “jagnjeće brigade” ali posle lova. Za vreme lova bi se znali postupci ko lovi a ko je pogonič. Kad može karabin a kad ne itd. Služba je između čekića i nakovnja. Čekić je naravno Država a nakovanj korisnik lovišta. Kome će se prikloniti pitanje je.
Korisnici lovišta smatraju da služba mora da radi kako njima odgovara zato što ih plaćaju, a nedaj bože da su nekome platili i stručno usavršavanje e taj je “ugasio”. Ima još puno stvari koje su u raskoraku.
A što se tiče lovačkog podmlatka e tu je stvar katastofalna. Zakon zabranio podmladak, a kako da on zavoli lov ako ne učestvuje u njemu? za sada toliko od mene, tema je neiscrpna. Pozdrav.