Poreklo jazavičara
Lov na divlje svinje sa jazavičarima. Jazavičari imaju drevno istorijsko poreklo. Crteži njihovih predaka pronađeni su i u grobnicama egipatskih faraona. Kao rasa su konačno uobličeni u Nemačkoj tokom XVIII i XIX veka. Postoje tri varijante dlake jazavičara: kratkodlaki, dugodlaki i oštrodlaki, a u svim varijantama dlake postoje i tri veličine jazavičara: standardni, patuljasti i kunićar tako da se jazavičari , koji su zbog svojih osobenosti svrstani u posebnu ,IV, FCI grupu gaje u ukupno 9 rasa.
Izvorni tip jazavičara je kratkodlaki jazavičar koji je zatim ukrštan sa drugim rasama da bi se stvorili dugodlaki i oštrodlaki jazavičar. Ovaj mali ali odvažan, veseo i privrženi lovački pas veoma je rasprostranjen i kao kućni ljubimac tako da se u današnje vreme još samo oštrodlaki jazavičari nalaze većinom u rukama lovaca mada i pojedini primerci oba druga varijeteta mogu takođe pokazati zavidne lovačke sposobnosti. Velika većina lovaca lovi sa jazavičarima standardne veličine, znatno ređe sa patuljastim jazavičarima a sa kunićarima se, zbog veoma malog rasta, lovi samo izuzetno, i to isključivo kunići.
Odlika
Jazavičare pored malog rasta odlikuje izvanredno čulo njuha i velika odvažnost ali ne i bezglava, odnosno preterana napadnost i oštrina u susretu sa neprijateljem. Jazavičari vrlo uspešno jamare, zatim pronalaze ranjenu divljač, ponekad i do 40 sati posle ranjavanja, ali se takođe izuzetno uspešno koriste i u nadzemnom lovu i to kako na sitnu dlakavu i pernatu divljač tako i na divlje svinje.
Lov na divlje svinje
Jazavičari se u lovu na divlje svinje mogu koristiti kako u grupnom lovu prigonom tako i u pojedinačnom lovu ili u malim grupama lovaca, pretraživanjem.U grupnom lovu prigonom jazavičari se u manjim grupama ili pojedinačno kreću zajedno sa linijom pogoniča ispred kojih pomno pretražuju teren i glasno goneći podignutu divljač označavaju pravac njenog kretanja, upozoravajući tako lovce na liniji dočeka da divljač nailazi. Zbog kratkih nogu, brzina gonjenja jazavičara nije prevelika i divljač manje brzo nego pred psima gonićima dužih nogu nailazi na liniju lovaca pružajući im tako veću mogućnost za pogodak.
Karakteristike
Jazavičari uglavnom ne gone previše dugo podignutu divljač koja je prošla liniju pucača ,već se ubrzo vraćaju kod svojih vodiča omogućavaju tako izvođenje više prigona u toku lovnog dana. Verovatno najlepši način lova divljih svinja sa jazavičarima je pretraživanjem pojedinačno ili u manjim grupama od 4-5 lovaca i uz pomoć jednog, dva ili najviše tri dobro uvežbana i međusobno uigrana jazavičara. Veća grupa pasa sa jedne strane može da ih učini previše hrabrim i napadnim tokom oblajavanja usled čega mogu biti povređeni ili divljač prerano naterati u beg. Osim toga, više pasa koji okružuju divljač ometaju lovca prilikom pucanja i mogu i sami biti nehotično pogođeni.
Koji tereni su najpogodniji
Najpogodniji za ovu vrstu lova su ravničarski, brdoviti i nisko planinski tereni gde naizmenično srećemo livade, pašnjake, obradiva polja kao i šumske predele sa gustim podrastom gde divlje svinje najradije obitavaju. Pretražujući oko lovca na daljinama do oko 100 -200 metara, jazavičari otkrivaju noćne i jutarnje tragove divljih svinja koje su se posle hranjenja povukle na počinak. Pojedini jazavičari se i glasno javljaju na takvom tragu što mnogi lovci veoma cene. Kada otkriju trag, jazavičari ga prate udaljavajući se ponekad i više stotina metara i pronalaze divlje svinje i u najvećim gustišima počinjući da ih uporno ali oprezno oblajavaju. Divlje svinje se najčešće ne plaše jazavičara već ih ili ignorišu ili neuspešno pokušavaju da ih oteraju.
Prednosti jazavičara u lovu
Zahvaljujući glasu jazavičara koji gromko oblajavaju divlje svinje i označavaju njihov tačan položaj, lovci mogu da se rasporede oko tog mesta i dobiju priliku da se ili oprezno približe divljim svinjama ili da ih jedan od njih pokrene u pravcu ostalih iz grupe. U slučaju ranjavanja, jazavičari veoma uspešno pronalaze ranjena grla, a ukoliko je divljač promašena, najčešće je ne gone previše dugo, već se srazmerno brzo vraćaju do vodiča i lov može da se nastavi. Iskustvo je pokazalo da se ovim načinom naročito uspešno love krupni, kapitalni divlji veprovi, samci. Zahvaljujući malom rastu, jazavičari uspevaju da se zavuku u najgušće i najnepristupačnije šikare i šibljake i da pronađu sakrivenu divljač. Mali rast ih najčešće štiti od povreda kljovama divljih veprova koji obično ne uspevaju da ih zakače već zamahuju iznad njih. Lov na divlje svinje uz pomoć jazavičara je jedinstven lovački doživljaj u kome jazavičar pokazuje da zaista sa pravom nosi naziv «mali div».
