Kako lov povezuje ljude?

Tabela sadržaja

Nekome ko lov nije iskusio, jako je teško objasniti zašto čovek danas lovi i zašto željno iščekuje svaki lovni dan. Razloga je mnogo, ali među njima se jedan posebno ističe. Radi se o povezivanju, najpre sa ljudima koji razmišljaju na isti način, sa onima koji vole prirodu i sve njene čari.

Lov i bratimljenje

Neke veze koje nastanu prilikom lovačkih druženja, znaju trajati ceo život. Koliko su samo jake veze lovaca najbolje svedoči stari običaj bratimljenja. Iako je iščezao i gotovo ga je nemoguće naći u današnjem društvu, ovaj pre svega, humani odnos zadržao se jedino kod lovaca. Lovci pobratimi, osim toga što se druže i zajedno love, pomažu se u nevolji i vesele kada imaju povod. Tu su jedan za drugog i u dobru i u zlu.

Nezamisliva je i gotovo nestvarna priča u današnjem vremenu, da postoje ljudi koji dva puta godišnje pređu preko 350 kilometara da bi videli svoje pobratime. Da bi lovili, da bi se zajedno družili, da bi se veselili i da bi se kući vratili duhovno ispunjeni. Ali ovakve priče nisu retke.

Lov i druženje za prepričavanje 

Dok su pramenovi jutarnje magle polako bežali iz doline reke Prače prema vrhovima Jahorine i Romanije, lovci iz ove pitome doline pristizali su na zborna mesto. Njihovi pobratimi iz Sivca i Užica, koji su prenoćili u lovačkom domu, okupljali su se u velikoj trpezariji. Domaćini su spremili ukusne lovačke kobasice za doručak. Bez mnogo gubljenja vremena svi prisutni uputili su se prema Gosini. Usput su se mogle čuti priče kako na toj visoravni ima lovne divljači u velikom broju. Lov vepra i vuka je najzanimljiviji u ovom periodu godine. 

Gosti su sa velikom pažnjom upijali sve priče svojih domaćina. A priče su se smenjivale velikom brzinom: “jedan veliki čopor vukova primećen je prošle sedmice, pre par nedelja odstreljen je dobar vepar”, i tako dalje.

Kako je prvi vepar pao

Na Gosini, lovcima se najpre obratio predsednik sekcije Borislav Vlačić i poželio im dobar lov. Glavni lovovođa Radan Pečenica objasnio je način na koji će se izvesti lov i dao upozorenja po pitanju bezbednosti. Svi lovci navukoše markere na sebe i krenuše u dve kolone. Gosti na čeke, a mladi domaćini u pogon.

Dvije kolone napraviše veliki obruč. Psi koje su vodili pogoniči već su osetili prisustvo divljih svinja zatezali su povoce u rukama svojih vlasnika. S nestrpljenjem su čekali da lovci zauzmu sve pozicije na liniji čeka i odobrenje da se puste psi. Kratak signal začuo se na radio stanicama. Poštekujući, psi uđoše u najgušći deo lovišta. Oprezno počeše oblajavati i davati signal da su divlje svinje u blizini. Pesma lovačkih pasa odjekivala je Gosinom. Nedugo potom, začu se par pucnjeva na čekama. Mladi domaćini bili su vidno raspoloženi i zadovoljni radom svojih pomoćnika. Jedan stari vepar sa velikim kljovama pao je nakon trećeg pogotka. Posle dva sata hoda svi lovci iz pogona stigli su do kolibe gde su se okrepili. Najzanimljivije u svemu je prepričavanje doživljaja, kuda su svinje prošle, čiji pas ih je prvi pronašao, a sve priče su se zavšavale šalom i smehom.

Posle predaha opet još jedan pogon krenu preko široke visoravni. Hrastovom šumom odjekivalo je: “Oooop!”. Pažnju svima privuče: “Pazi tamoooo!” koje se začulo nekoliko puta. Ubrzo odjeknu puška Slavoljuba Ignjatova, gosta iz Sivca. Slavoljub je upravnik lovišta u ovom mestu, iskusan lovac i ovo mu je drugi odstreljeni vepar u Podgrabu. U njegovoj porodici on je četvrta generacija, a njegov sin peta generacija lovaca. Dolazak u lov na planine Republike Srpske i druženje sa pobratimima im je nezaobilazna tradicija.

Za kraj lovnog dana

Pred kraj pogona poče kiša. Sitna i hladna. Gazeći po blatu izađosmo na široki put kojim se izvlače balvani. Tu na čeki bio je Rajić Aleksandar – stari disciplinovani lovac. Pre njega u Podgrab je dolazio njegov otac koji je bio i jedan od prisutnih pri potpisivanju povelje o bratimljenju 1982. godine. Aleksandar sada dolazi sa sinom kod svog pobratima dva puta godišnje. Najveća želja mu je da se ovaj divan običaj nastavi. 

Povukosmo se sa planine skoro pred sami mrak. Zajednička slika pored veprova kapitalaca ostaće kao uspomena na uspešan lov. Sa prvim mrakom lovci su već bili u trpezariji doma i uživali u bogatoj večeri. Prepričavanje šala i doživljaja prekinula je pesma koja nije prestala do kasno u noć.

Duga lovna tradicija

Četrdeset godina dugo prijateljstvo koje se prenosi sa kolena na koleno je duga tradicija. Predsednik Borislav reče da je najvažniji zadatak rad na podmlađivanju redova da bi se tradicija održala. Pobratimstvo je danas retkost, a posebno je teško naći da se lovci druže ovako visokim intenzitetom, te da se posećuju međusobno četiri puta godišnje.

Sledeće druženje je u Sivcu u lovu na srndaća. Lovište je bogato plemenitim vrstama divljači, a posebno zecom kojeg je sve manje zbog primene pesticida i povećanja broja predatora. Lovcima iz Prače neće biti teško da pređu dalek put, ne da bi samo lovili već da bi se družili pre svega.  

Marko Pavlović

grupa lovaca
Mesto za reklamu

(Desktop: 300x500px, Mobile/Tablet: 100vw x 300px)
Slične objave
Mesto za reklamu

(Desktop: 300x250px, Mobile/Tablet: 100vw x 300px)
Newsletter
Zaprati
Obavesti o
0 Komentari
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Možda će te i ovo zanimati

Budite u toku sa lovačkim novostima, pridružite se viber grupi Lovački Magazin!