Evropski parlament je 23. aprila 2024. usvojio izmenu uredbe iz 2012. o vatrenom oružju, koja između ostalog, reguliše i „prenos, uvoz i izvoz vatrenog oružja, njegovih osnovnih delova i municije“. Na predlog lovaca i njihovih udruženja, izglasan je novi tekst dogovoren tokom pregovora timova Evropskog parlamenta i vlada članica Evropske Unije. Lovci, državljani EU, uz oružni list matične države, su i do sada neometano s oružjem putovali i lovili širom Unije. Međutim, za putovanja van EU, bila je neophodna prijava mesta i vremena izlaska odnosno povratka u EU. Nova uredba olakšava proceduru za sve koji „s vatrenim oružjem i municijom, putuju van EU“. Evropska komisija je sada ovlašćena da bliže odredi rokove i uslove za usklađivanje novih propisa s nacionalnim zakonima. FACE, „glas evropskih“ lovaca, drži da je ovo krupan korak za milione lovaca, streljačkih sportista i kolekcionara. Ostaje da se vidi da li će ova odluka uticati da države van EU, pa i Srbija, pođu putem pojednostavljenja procedura koje regulišu držanje i transport oružja. Većina nas zna da je to malo verovatno.
Odnos vlasti prema domaćim lovcima odavno je maćehinski. Razlozi nisu ni novi ni jednostavni a velikim delom proističu iz naših političkih odnosa s Evropom (čitaj SAD). Podsetimo se stoga nekoliko, sada već istorijskih činjenica. Pripreme Republike Srbije za još uvek aktuelni, evropski put bez alternative, počele su 2002. osnivanjem Jedinice za evropske integracije u Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom. Aprila 2024., navršilo se 16 godina od kako je tadašnja Vlada potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) kojim smo preuzeli krupne i brojne obaveze. Jedna od najvažnijih, bila je usklađivanje zakona Republike Srbije sa propisima Evropske unije. Od usvajanja i primene tako izmenjenog zakonodavstva, trpimo samo štetu a Srbija je, posle Turske i Crne Gore, zemlja s najdužim pregovaračkim stažom. Štaviše, zahvaljujući prošlogodišnjem Vučićevom brzopleto predloženom pa neustavno uvedenom mortorijumu na nabavku i krajnje restriktivnim, nezakonitim merama prema kratkocevnom oružju – sada smo još dalje od „cilja“. Pitajte uostalom prodavce kad su zadnji put prodali karabin ili sačmaricu.
EU vrlo retko odlučuje u interesu građana – novi zakon o oružju je svetao primer. Nema sumnje da je savremena Evropa jedan raštimovani orkestar sa poznatim nato repertoarom kojim upravlja američki dirigent. Mi smo otišli i korak dalje ali u pogrešnom pravcu. Koračajući „evropskim putem“, postali smo kolonija preuzevši sve destruktivne i nametnute obaveze. Potrošili smo više od dve decenije ne bi li nas primili u duševnu bolnicu! Usput su nas sopstvene vlasti razoružale jer to zahteva nevladin sektor, Nato i Unija koja, dok se lagano rastače, svojim lovcima olakšava ionako jednostavne procedure!! Što bi Srbi rekli – ko je ovde lud?
