Domaća lovačka javnost je načula da je Lovački Savez Srbije predložio Ministarstvu poljoprivrede licenciranje lovaca – šta god to značilo. Ako republička Skupština prihvati predlog ministarstva odn. Vlade, lovci će po zakonu morati da pred nadležnom komisijom dokazuju da, između ostalog, umeju da rukuju svojim oružjem. Nije jasno u kojim intervalima bi se obavljala provera, da li će troškove polaganja ispita snositi LSS, ko bi bili kvalifikovani ispitivači (policija to nije a i ništa ne radi džabe) itd. O licenciranju srpskih lovaca iako imaju položen lovački ispit, se priča već dugo ali su poslednjih nedelja učestali tekstovi na ovu temu, neki ilustrovani znakom LSS-a. Kao najvažniji razlog navode se nesreće u lovu izazvane nepažljivim rukovanjem oružjem. Stoga je neophodno da LSS na svojoj elektronskoj stranici jasno napiše šta je tačno predloženo Ministarstvu.
Lovački magazin je nedavno doneo presek zakonskih rešenja susednih zemalja i bratske Republike Srpske. Ukratko, Federacija BiH, Republike Crna Gora, Makedonija, Slovenija i Hrvatska imaju zakonom utvrđene programe po kojima se obavlja obuka i ispit nakon koga se stiče pravo na status lovca. Nikakve dodatne „licence, edukacije ili provere“ ne postoje osim za zaposlene u lovnoj delatnosti.
Tako je i u Republici Srpskoj. Ona je zapravo ovih dana (dec. 2023.) na putu da lovci steknu još bolji status. Savo Minić, nadležni ministar reko je u Narodnoj skupštini Srpske da je lovstvo, iako uređena oblast, potrebno još više prilagoditi lovcima i ovaj sektor učiniti održivim. Predlog novog zakona preciznije definiše lovstvo kao “djelatnost od posebnog interesa a divljač kao opšte dobro”. Takođe, “predloženim rješenjem…ministarstvo je zadržalo regulatorna ovlaštenja i nadzor nad sprovođenjem zakona a Lovački savez je nadležan za organizaciju i koordinaciju rada korisnika lovišta”. Lovcima je ostalo samo da javno, pre neki dan, pohvale predlog u kome se “ekstra provera znanja” ne pominje. Ministar Minić je i predsednik Upravnog Odbora Lovačkog saveza Republike Srpske. Tako to rade slobodni, misleći ljudi koji narodni mandat ozbiljno shvataju.
Domaća lovačka javnost je načula da je Lovački Savez Srbije predložio Ministarstvu poljoprivrede licenciranje lovaca – šta god to značilo. Ako republička Skupština prihvati predlog ministarstva odn. Vlade, lovci će po zakonu morati da pred nadležnom komisijom dokazuju da, između ostalog, umeju da rukuju svojim oružjem. Nije jasno u kojim intervalima bi se obavljala provera, da li će troškove polaganja ispita snositi LSS, ko bi bili kvalifikovani ispitivači (policija to nije a i ništa ne radi džabe) itd. O licenciranju srpskih lovaca iako imaju položen lovački ispit, se priča već dugo ali su poslednjih nedelja učestali tekstovi na ovu temu, neki ilustrovani znakom LSS-a. Kao najvažniji razlog navode se nesreće u lovu izazvane nepažljivim rukovanjem oružjem. Stoga je neophodno da LSS na svojoj elektronskoj stranici jasno napiše šta je tačno predloženo Ministarstvu.
Lovački magazin je nedavno doneo presek zakonskih rešenja susednih zemalja i bratske Republike Srpske. Ukratko, Federacija BiH, Republike Crna Gora, Makedonija, Slovenija i Hrvatska imaju zakonom utvrđene programe po kojima se obavlja obuka i ispit nakon koga se stiče pravo na status lovca. Nikakve dodatne „licence, edukacije ili provere“ ne postoje osim za zaposlene u lovnoj delatnosti.
Tako je i u Republici Srpskoj. Ona je zapravo ovih dana (dec. 2023.) na putu da lovci steknu još bolji status. Savo Minić, nadležni ministar reko je u Narodnoj skupštini Srpske da je lovstvo, iako uređena oblast, potrebno još više prilagoditi lovcima i ovaj sektor učiniti održivim. Predlog novog zakona preciznije definiše lovstvo kao “djelatnost od posebnog interesa a divljač kao opšte dobro”. Takođe, “predloženim rješenjem…ministarstvo je zadržalo regulatorna ovlaštenja i nadzor nad sprovođenjem zakona a Lovački savez je nadležan za organizaciju i koordinaciju rada korisnika lovišta”. Lovcima je ostalo samo da javno, pre neki dan, pohvale predlog u kome se “ekstra provera znanja” ne pominje. Ministar Minić je i predsednik Upravnog Odbora Lovačkog saveza Republike Srpske. Tako to rade slobodni, misleći ljudi koji narodni mandat ozbiljno shvataju.
Kako stoje stvari s drugim lovačkim nacijama? Kako se, recimo, u Americi dolazi do lovačkog ispita, da li Vašington “licencira” lovce i nakon stečenog sertifikata? Lov je tamo u nadležnosti saveznih država – u nekim vam ne treba čak ni položen ispit, a neke ga traže samo ako ste rođeni posle određenog datuma (npr. u Alabami je to 1. avgust 1977.) Većina lovaca ipak ima položenu obuku jer važi na celoj teritoriji SAD. I najvažnije – kada jednom steknete sertifikat, važiće vam doživotno, bez dopunskih provera. Uzgred, lovački ispit je besplatan ali u zavisnosti od države i da li kurs pohađate lično ili preko računara, košta do 30 dolara; godišnja lovačka dozvola u Teksasu koja pored lova uključuje i ribolov, kampovanje, planinarenje ili rekreaciju, košta 48 dolara[1].
[1] Texas Parks and Wildlife Department; Odeljenje za nacionalne parkove i divlje životinje Teksasa https://tpwd.texas.gov/huntwild/hunt/public/annual_public_hunting/ pristup. 21. dec
Broj nesrećnih slučajeva u lovu nije veliki s obzirom da blizu 16 miliona lovaca[1] ima važeću lovnu kartu. Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti[2], od ukupno 48.830 smrtnih slučajeva uz učešće vatrenog oružja 2021., samo jedan procenat je bio slučajno opaljenje tokom lova. Oružje kao uzrok smrti to stavlja tek na 15. mesto – daleko iza saobraćajnih nesreća ili trovanja.
Lov je dakle strogo regulisana aktivnost a za američke lovce on nije samo boravak u prirodi i održanje bogatih staništa nego i način života. U doba prerađene hrane iz lanaca supermarketa, meso divljači im omogućava da tačno znaju šta jedu oni i njihove porodice.
Osnova austrijskog lovnog sistema je verovali ili ne – Ustav Austrije. Budući da je Austrija federacija, po Ustavu su države a ne bečka Vlada, odgovorne za zakone o lovstvu i zato svaka od njih 9 ima svoj. Austrijanac koji želi da lovi, mora da ima lovački ispit (Jagdkarte). Da bi se po prvi put dobila takva dozvola, kandidat mora da položi „ispit za mlade lovce“ – jednom i nikad više. Evo još nekih cena, poređenja radi s našim (ne)prilikama. Godišnja lovna karta košta od €50 – €170. Svaki član lovačkog saveza automatski ima osiguranje[3] od €726.000 do ± €1.816.000 za fizičku povredu ili neku štetu. Austrija važi za državu s najblažim zakonom o oružju u Evropskoj uniji – samoodbrana je valjan razlog za nabavku i posedovanje. Čim napune 18 godina, Austrijanci mogu slobodno da kupuju i poseduju oružje. Nabavka oružja u Austriji je porasla s evropskom migranatskom krizom.
Iako nije članica Evropske unije, Švajcarska je uskladila svoje propise s evropskim zakonodavstvom ali ljubomorno neguje posebnosti nacionalnog nasleđa. Vojni rok je obavezan pa je zemlja, s više od 2 miliona komada oružja u privatnom vlasništvu, u svetskom vrhu. Međutim, uprkos velikoj količini oružja, Švajcarska ima nisku stopu kriminala. Osim toga, lov čini veliki deo švajcarske kulture i priznat je kao efikasan metod za očuvanje populacije divljih životinja. 2018. godine, 84 posto glasača ciriškog kantona je odbacilo referendumsku inicijativu za zabranu lova. 30.000 aktivnih lovaca u Švajcarskoj vlasnici su kantonalne dozvole za lov (Jagdschein). Za nju je potebno polaganje ispita iz lovstva koji se sastoji od teoretskog i praktičnog dela. U daljoj lovačkoj karijeri vam treba samo godišnja potvrda lokalnog strelišta o gađanju.
Srbija ima puno lovaca koji su radili u inostranstvu, vratili se u zemlju i nastavili da love. O uslovima lova u državama u kojima su zaradili penziju, mogu da govore vrlo kompetentno. Da li ih je Lovački Savez Srbije pozvao da ih pita za mišljenje o licencama, o bilo čemu na temu lovstva u Evropi kojoj toliko teži sadašnji predsednik sa saradnicima?
Ideju o licencama treba demantovati i odbaciti kao besmislicu. U protivnom, biće to još jedan dokaz da LSS zapravo usklađuje svoju politiku ne s onim čemu lovci teže, nego s politikom aktuelne Vučićeve vlasti – otimanje para, razoružavanje naroda, nebriga za divljač i gašenje lovstva.
[1] Statista, global data and business intelligence platform; Statista je globalna platforma za podatke i poslovnu informacije; https://www.statista.com/statistics/247643/hunting-licenses–license-holders-in-the-us/ pristup. 19. dec.23.
[2] CDC WONDER, Centers for Disease Control and Prevention Wide-ranging ONline Data for Epidemiologic Research; vodeća nacionalna organizacija za zaštitu javnog zdravlja u SAD sa VONDER onlajn sistemom upita za analizu podataka o javnom zdravlju; https://wonder.cdc.gov/ pristup. 21. dec. 2023.
[3] FACE, pdf dokument o austrijskom lovstvu; https://face.eu/sites/default/files/austria_en_0.pdf pristup. 19.dec. 23.
Mišljenja sam da to može da se uredi na drugačiji način,po principu “i vuk sit i ovce na broju”.Umesto nepotrebnog polaganja pred komisijom(svi lovci su to odradili prilikom polaganja lovačkog ispita),trebalo bi organizovati stručna predavanja pri lovačkim udruženjima,i za to dobijati sertifikate o prisustvovanju istima,i to 2 puta godišnje.Može da se uradi i simbolična provera znanja kroz manji test nakon predavanja.Posle 5 godina,koliko traje lekarsko uverenje za oružje,priložiti i 10 sertifikata sa ovih predavanja.U okviru lovne karte predvideti simboličnu sumu(300 din.godišnje)na ime troškova stručnih predavača LSS-a.