Recite nam nešto o istorijatu nastanka saveza?
Lovački Savez Slovenije (LZS) je nezavisna, nevladina organizacija za lov i zaštitu prirode koja radi u javnom interesu i u svojoj više od 110-godišnjoj tradiciji predstavlja profesionalno i jednoobrazno interesno udruženje lovaca. Članovi LZS su lovačke organizacije i regionalna lovačka udruženja širom Slovenije, kao i druge organizacije i udruženja koja rade u interesu lova. Krovna lovačka organizacija predstavlja lov u širem društvu, formira zajedničke lovne interese i stara se o njihovoj realizaciji, obezbeđuje povezanost i informacije o članstvu, pomoć i podršku u zaštiti prirode, lovstvu i upravljanju divljači i obavlja zakonom propisane zadatke. Misija LZS je povezivanje slovenačkih lovaca u zaštiti prirode i životne sredine i održivom upravljanju divljači i očuvanju lovnih vrednosti.
Slovenački lovački klub osnovan je 16. oktobra 1907. u Ljubljani.Njen prvi predsednik bio je gradonačelnik Ljubljane Ivan Hribar, a pokretačka snaga u osnivanju slovenačke lovačke organizacije bio je dr. Ivan Lovrenčič. Od samog početka osnivači slovenačke lovačke organizacije isticali su slovenački karakter nove organizacije i njenu dugoročnu orijentaciju na očuvanju prirode. Ovo je bila strateška definicija koja je slovenačke lovce svrstala među prave čuvare prirode i brižne uzgajivače divljači čak i u vremenima kada su još uvek bili veoma skloni divljači i lovu.
19. marta 1909, Slovenski lovački klub preimenovan je u Slovenski lovački savez, koji je tada brojao ukupno 170 članova.
Nešto o vašoj lovačkoj biografiji i kako ste ušli u svet lovstva?
Pridružio sam se lovcima pre 23 godine, iako me lov privlači od ranog detinjstva. 2005. postajem prvi čovek lovačkоg organizacije Tomišelj, a 2007. godine, predsednik Udruženja lovačkih organizacija Ljubljana. Tri puta sam biran za člana Upravnog odbora LZS, u dva mandata bio sam potpredsednik LZS, a od 2016. predsednik sam LZS.
„Moje prvo iskustvo u lovu datira iz vremena dok sam još bio školarac. Imali smo konja na farmi u Dolgoj vasi i komšije su nas nekoliko puta zamolile da nekome pomognemo. Jednog zimskog dana, kada je svuda bilo dubokog snega, sugrađanin, državni lovac koji je vodio obližnje državno lovište, pitao nas je da li možemo da pomognemo njemu i austrijskom lovcu, gostu, s našim konjem i saonicama da pronađu jelena koji je bio ranjen, a bio je visok sneg i jelen se sklonio duboko u šumu na području Male gore i tu su ga pronašli. Moj deda i ja smo uzeli konja i saonice i krenuli da tražimo tog jelena.
Nezaboravn je bio odnos dvojice lovaca sa ulovljenom životinjom. Svaki trenutak je bio prožet poštovanjem, poniznošću prema prirodi i poštovanjem tradicije.
Ritual poslednjeg zalogaja u snegu, zelena smrekova grančica iza trake šešira, sve ovo mi je ostalo u nezaboravnom sećanju “
Da bi jedan čovek postalo punopravni lovac u Sloveniji, kroz šta mora da prodje da bi stigao do željenog cilja?
Kandidati za lovački ispit su lovački pripravnici koji su pod vođstvom mentora završili najmanje godinu dana pripravničkog staža u lovištu ili u lovištu za posebne namene i pohađali teoretski kurs. Lovački ispit uključuje praktični i teorijski deo i javan je. Uslov za izvođenje teorijskog dela je uspešno polaganje praktičnog dela ispita. Potvrda o položenom lovačkom ispitu je dokument kojim se dokazuje podobnost za dobijanje lovačke karte. Tokom pripravničkog staža, lovački pripravnik mora upoznati lovište ili lovište sa posebnom namenom i osnovnim znanjem, znanjem i praktičnim veštinama koje proizilaze iz održivog upravljanja divljači. Rukovodilac lovišta priprema program za lovačkog pripravnika i praktični deo lovačkog ispita, a za pripravnika imenuje mentora koji vodi i usmerava sprovođenje programa praktične obuke.
Obim programa praktične obuke, uključujući ispit iz praktičnog znanja, traje od 150 do 200 sati. Mentor izveštava upravnika lovišta o napretku obuke lovačkog pripravnika. Lovački pripravnik mora voditi dnevnik rada lovačkog pripravnika. Kada polaznik uspešno završi program praktične obuke, mentor dostavlja overeni dnevnik tročlanom ispitnom odboru kojeg imenuje korisnik lovišta. Nakon položenog praktičnog ispita pred komisijom, pripravnik dobija uverenje o završenom praktičnom delu lovačkog ispita. Tokom tog vremena, on takođe mora da prođe kurs sigurnog rukovanja lovačkim oružjem. Uslov za prijavu za polaganje lovačkog ispita je uspešno položen praktični deo ispita kod korisnika lovišta i pozitivan test teorijskog sadržaja. Kurs teorijske obuke kandidata za lovački ispit izvodi se prema programu koji zajednički pripremaju LZS, Slovenačka šumarska služba i pedagoške institucije.
Predavači teorijskog rada proveravaju kandidatovo znanje za lovački ispit prema datom materijalu i u evidenciju položene provere znanja upisuju „položen“ ili „nije položen“. Kada kandidat za lovački ispit uspešno položi sve testove znanja iz predmeta, može se prijaviti za ispit. Kandidat za lovački ispit polaže pred ispitnom komisijom koja proverava znanja iz sledećih oblasti: biologija i ekologija divljih životinja, zakonska regulativa i upravljanje divljači i lovištima. Nakon uspešno položenog ispita kandidat dobija uverenje o položenom lovačkom ispitu.
Da li lovci u Sloveniji plaćaju porez na posedovanje lovačkog oružja?
Ne, posedovanje lovačkog oružja u Sloveniji nije oporezovano, samo se porez plaća u celosti kupovinom prvog i sedmog komada lovačkog oružja. Za izdavanje dozvole za nabavku oružja, lovac mora platiti administrativnu taksu u iznosu od 40,78 evra za prvi komad lovačkog oružja, 31,72 evra za unošenje oružja u dokument o oružju i 13,30 evra za potvrdu o oružju ili dozvola za posedovanje. Svako ko već ima potvrdu o oružju ili dozvolu za posedovanje lovačkog oružja plaća polovinu takse (23,16 €) za izdavanje narednih pet komada lovačkog oružja. Za svaki naredni komad oružja (sedmi, osmi) plaća se puna naknada. Međutim, imamo mogućnost u Upravnoj jedinici lovca da se prijavimo za izdavanje oružnog lista za razmenu oružja. Jedan komad oružja lovac može predati na korišćenjw dvoje ljudi koji su takođe lovci i čije je oružje registrovano u potvrdi o oružju. To su uglavnom slučajevi porodičnog korišćenja oružja.
Kakva je saradnja izmedju vaseg saveza sa državnim organima koji donose zakone i propise vezane za lovstvo i posedovanje lovačkog oružja?
LZS ima status organizacije koja radi u javnom interesu na polju zaštite i zaštite prirode kao i na polju lova i divljači. Iz tog razloga, ministarstva nas obaveštavaju o promenama u zakonodavstvu i donošenju upravnih rešenja koja se mešaju u ovu oblast. Predlažemo i izmene zakonodavstva, što smo učinili u poslednje dve izmene Zakona o divljači i lovu i u predlogu izmene i dopune o utvrđivanju izvršnog akta Uredbe o utvrđivanju divljači i njihovih sezona lova (klasifikacija šakala kao lovne vrste). Nedavne promene u zakonu donele su sufinansiranje za rad zadataka LZS, koje obavljamo u javnom interesu.
Regulisali smo oblast priznavanja lovačkih ispita, promenili godišnje planove u dvogodišnje i tako postigli veću nezavisnost korisnika lovišta. Aktivno smo učestvovali u Zakonu o intervenciji afričke kuge na svinju, gde lovci igraju ključnu ulogu i u preventivnim i u represivnim merama, a država nadoknađuje deo troškova za sprovođenje ovih aktivnosti.
Zakon o intervenciji dozvoljavao je mogućnost upotrebe noćnih nišana za lov na divlje svinje, uključujući rafalne prigušivače. Međutim, izmena Zakona o oružju i dalje je u javnoj raspravi, gde takođe očekujemo neka razumnija rešenja. U svakom slučaju, od samog početka smo uključeni u izradu zakona. Naši predstavnici su bili u radnoj grupi Ministarstva unutrašnjih poslova koja je sastavila nacrt zakona. Takođe imamo pristup parlamentarnim grupama i samim tim mogućnost da podnosimo amandmane i učestvujemo u procesu konačnog usvajanja zakona u parlamentu.
Koje vrste divljaci su najzastupljenije i kakva je populacija divljaci? Da li ste zadovoljni kapacitetima svojih lovista?
Ukupna površina lovišta u Sloveniji iznosi više od 1,7 miliona hektara, a lovna površina nešto više od 1,6 miliona hektara. Lovištima upravljaju lovačka udruženja, korisnici lovišta koji imaju ugovor o koncesiji sa državom. Srna je najčešća divljač u slovenačkim lovištima. Poslednjih godina, zarastanjem i širenjem šumovitih područja u Sloveniji, povećali su se kapacitet jelena i godišnja kvota za odstrel. Povećavamo odstrel divljih svinja jer želimo da smanjimo populaciju i ograničimo širenje afričke svinjske kuge, ako se i ona dogodi u Sloveniji.
Lovačko udruženje učestvuje u projektu repopulacije risa, želimo da ga sačuvamo za svoje potomke. Međutim, populacija medveda i vukova raste toliko da premašuje prihvatljivost zajedničkog života sa ljudima u ruralnim područjima. Neki, posebno stanovnici gradova, protive se lovu, a poljoprivrednici su takođe organizovali javne rasprave jer imaju dovoljno pretnji i štete. Rešavaju se problemi sa povećanim kvotama za odstrel zaštićenih vrsta, ali postupci padaju na sudovima. Pokušavamo da promenimo status zaštite, jer godišnje odstrel do 250 medveda ukazuje na to da vrsta sigurno nije ugrožena i da joj je potrebno aktivno upravljanje. Ovo nam otežava odgovor na vaše pitanje da li smo zadovoljni. Definitivno pokušavamo da pomirimo populacije divljači i zaštićene vrste kako bi se one očuvale i zajednički život bio prihvatljiv.
Koliko Slovenija broji lovaca, kako su organizovani i kako je organizovan lov? Koliko postoji lovackih udruženja I kako ona funkcionisu?
Lovački savez Slovenije povezuje više od 20.000 slovenačkih lovaca. U okviru Lovačkog saveza Slovenije postoji 20 udruženja lovaca , lovačkih udruženja i 448 lovačkih društava i ostalih članova (od toga 411 korisnika lovišta). Lovačka društva (LD) je dobrovoljno, nezavisno, neprofitno udruženje fizičkih lica, a po zakonu je obavezni član LZS-a i član regionalnog udruženja korisnika lovišta (OZUL). Lovačke društva upravljaju divljači na osnovu ugovora o koncesiji sa državom i državi plaćaju godišnju koncesijsku naknadu. Odstrel je deo godišnjeg plana lovišta, koji sadrži sve predviđene radove u lovištu, očuvanje prirodnih staništa, održavanje i postavljanje lovnih objekata, mere za sprečavanje i nadoknađivanje štete na divljači, prihranjivanje divljači. .
Odstrel svih glavnih vrsta divljači precizno se određuje prema uzorku, prema polu i starosti. Dvogodišnji plan navodi da su lovačka društva dužna (mora) da odstreli određeni broj primeraka jedne vrste (npr. Srndaća) ženki i mužjaka, a unutar svakog pola broj je preciziran i prema starosnoj kategoriji. Takav plan potpisuje ministar poljoprivrede. Ako se odstrel ne izvede prema planiranom planu, bilo prema ukupnom broju ili prema polnoj i starosnoj strukturi, kažnjava se odgovorno lice i lovačko društvo. Minimalna kazna za lovačko društvo je 4.200 evra, najviša 125.000 evra, a za pojedinca od 420 do 1.200 evra. Stoga lovačko društvo dobija detaljan plan rada u lovištu, uključujući i odstrel.
Da li će celokupan odstrel izvršiti njegovi članovi ili će nešto od toga ponuditi lovačkim gostima (lovcima turistima) , autonomna je odluka svakog lovačkog društva. Nadzor nad sprovođenjem zakonodavstva u oblasti lovstva vrši lovna inspekcija koja deluje u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i prehrane. Imamo i službu lovočuvara.
Da li imate privatna lovista I ako ima kakva je procedura za zakupca lovista? Koje uslove zakupac mora da ispunjava I čime garantuje državi za pravilno gazdovanje ?
Lovištima u Sloveniji gazduju lovačka društva, dok lovištima za posebne namene upravlja Slovenska šumarska služba. U Sloveniji ne postoje privatna lovišta, iako nema ograničenja da se kompanija takođe može prijaviti za koncesiju. Međutim, prioritet se daje organizaciji u kojoj ima nekoliko lokalnih lovaca ili vlasnika zemljišta sa područja na kojem se daje koncesija. Nije bitno koliko neko nudi za lovište. Iznos koncesije nije na licitaciji, već je zakonski propisan, godišnje se pre dodeljivanja koncesije plaća 10% od petogodišnjih prosečnih prihoda lovišta. Stoga je ključno da menadžer izvrši ugovor o koncesiji na primeren način, sa prioritetom koji se daje lokalnom stanovništvu.
Da li mozete da nam kazete nesto vise o lovnom turizmu kako bi smo priblizili nasim citaocima Sloveniju kao mogucu lovnu destinaciju?
Lovački savez Slovenije nema ovlašćenja da određuje cene, kontroliše i vodi evidenciju u oblasti lovnog turizma. O lovnom turizmu odlučuje svaka lovačka organizacija ili korisnik lovišta, koji ga sprovodi u skladu sa važećim zakonodavstvom. Inače, lovni turizam se uglavnom odvija u Lovištu sa posebnom namenom (www.lpn.si), kojim upravlja Slovenska šumarska služba.
Cenovnici lovišta za posebne namene moraju biti javno dostupni, a lovačke organizacije određuju sopstvene cene. Odstrelom divljači lovac ne stiče vlasništvo nad lovačkim trofejom. Lovački trofej je vlasništvo korisnika lovišta, koji ga može predati korisniku na posed, čuvanje i zaštitu. U lovnom turizmu, lovačka organizacija / korisnik lovišta prodaje svoj trofej za novac (protiv otkupnine) stranom lovcu trofejne divljači. Lovački gost može podići trofej nakon završetka lova, kada je pripremljen i ocenjen prema važećem CIC bodovanju.
U slučaju da gost nije iz zemalja Evropske unije, potrebno je dostaviti izvoznu dokumentaciju za izvoz trofeja. Nadležni ministar takođe može nametnuti ograničenja za izvoz trofeja. Lovački gost u Sloveniji ne može loviti samostalno, već mora biti u pratnji profesionalnog lovca ili lovac sa lovačkom karticom, dok za strane goste lovačka karta nije potrebna. Slovenija je tako jedna od retkih zemalja u Evropskoj uniji u kojoj strancu nije potrebna posebna dozvola za lov.
Da li postoji saradnja sa Lovačkim savezom Srbije i kako je ocenjujete i mislite li da treba nesto da se oboljsa na medjusobnoj saradnji u unapredjenu lovstva izmedju bivsih clanica ex-yu?
Postoji saradnja, lično sam bio u Srbiji nekoliko puta, kako u lovu, tako i, na primer, na sastanku evropskih lovačkih udruženja u okviru udruženja FACE koji se održao u Beogradu. U svakom slučaju, redovni sastanci mogli bi se uvesti i na nivou prostora bivše Jugoslavije. Za sada imamo samo pojedinačne sastanke sa bivšim EX YU članovima.
Koja bi bila Vasa poruka za čitaoce portala Lovacki Magazin i za lovce Srbije i regiona?
Danas su znanje i informacije ključni faktor razvoja i snage. Svaki lovac mora biti obrazovan i upoznat sa inovacijama, a ja podržavam svaku takvu aktivnost koja omogućava širenje informacija i znanja, pa je stoga još važnije raditi na vašem portalu. Podržavam sve oblike koji doprinose razmeni znanja, saradnji ili jačanju lovačkog drugarstva. Za mene lov nije samo hobi, već način života kojem posvećujem puno vremena. Svima nam je zajedničko da imamo isti interes i želimo da održimo ili podstaknemo svoju lovnu aktivnost. Zajedno ćemo lakše ostvariti svoje lovne interese, pa bih vam na kraju želeo „dobar pogled“ i u budućnosti i u lovište, ukratko, svuda.
Takođe , koistimo prlikuda se zahvalimo Urša Kmetec , kosultant za odnose sa javnošču Lovačkog Svea Slovenije .
