Međunarodne organizacije u lovstvu

Tabela sadržaja

Medjunarodna organizacija

Prva Međunarodna organizacija

Prva od takvih organizacija je Međunarodni savet za lov i očuvanje divljači – CIC (ConseilInternational de la Chasse et de la Conservation du Gibier). Ova organizacija postoji već skoro više od jednogveka. Mnogo kraće nego što egzistira čovek lovac, ali to svakako ne umanjuje ulogu koju ova organizacija ima ne samo u lovstvu i očuvanju divljači, nego i u svim ostalim segmentima koji se tiču zaštite i očuvanja prirode,a ponajviše faune. Osnovana je 1901. godine i imala je sedište u Parizu, a od 1999. godine ima sedište u Budimpešti (www.cicwildlife.org.). Tadašnja Kraljevina Jugoslavija je u punopravno članstvo stupila 1931. godine, od kada je naša zemlja neprekidno u članstvu ove međunarodne organiazacije.

Od tada pa do kraja 70-tih godina XX veka CIC se postepeno omasovljava prijemom u članstvo predstavnika i nekih drugih država i pojedinaca, ali još uvek ne obuhvata ni polovinu članica Organizacije Ujedinjenih Nacija, pa stoga i nije mogao zastupati interese lovstva većine zemalja sveta. I pored toga, njemu pripada zasluga za otvaranje i rešavanje mnogih naučno-stručnih i organizacionih pitanja lovstva i za obezbeđivanje implementacije njihovih rešenja u zakonsku regulativu i lovnu praksu država članica. To je doprinelo razvoju lovstva uopšte a posebno nauke o lovstvu, unapređenju fonda divljači, takođe i razvoju veza i odnosa između lovačkih saveza i organizacija.

Osnovni principi CIC-a

Osnovni principi CIC-a polaze od savremenih okolnosti koje se karakterišu ubrzanim ekonomskim posebno privrednim razvojem i činjenicom da je prirodno stanište divljači bilo još više ugroženo ako lovno pravo ne bi pozivalo na iznalaženje moralnih propisa i ako se ne bi baziralo na očuvanje prirode i njenih izvornosti. U tom cilju postavljaju se principi za regulisanje obavljanja lova i to: racionalno korišćenje prirodnih resursa; neophodnost hitnog vraćanja na ranije stanje; stav da lov treba posmatrati samo u vezi sa merama očuvanja divljači i odgovornost i obavezu čoveka (lovca) koji ima mogućnost da odlučuje o životu divljih životinja, da svoje postupke i ponašanja uskladi sa usvojenim principima, zakonima i pravilima izvršavanja lova, koji počivaju na precizno formulisanoj etici. Uporedo zalažući se za očuvanje prirode i održivosti njenih resursa, CIC je okrenut ka lovstvu i lovnoj etici stavljajući akcenat na racionalno, odgovorno i selektivno iskorišćavanje divljači. Takođe, daje veliki doprinos kada je reč o unapređenju lovstva i poboljšanja lovnim rukovođenjem. Bitno je istaći da kako i sam naziv Saveta kaže, ima međunarodnu funkciju i deluje širom celog sveta.

Lovačka Asocijacija FACE

Jedna od najbitnijih lovačkih organizacija na međunaronom nivou je svakako i Evropska lovačka asocijacija – FACE (Federation of Associations for Hunting and Conservation of the EU). Istorija Evropske lovačke asocijacije počinje davne 1976. godine u Frankfurtu gde su delegati iz Nemačke, Danske, Holandije i Britanske lovačke asocijacije pokrenuli pitanje o jedinstvenoj organizaciji koja će biti zadužena za zaštitu lova u Evropi. Na osnovu ovog sastanka, u Londonu se 1977. godine održao prvi zvanični sastanak FACE-a i ovo se smatra njegovim početkom (www.face.eu). FACE je, dakle osnovan od strane nekoliko nacionalnih lovačkih udruženja iz zemalja EU koje su shvatile potrebu da se pokrene dijalog po pitanju pospešivanja akcija u cilju efikasnije zaštite divljači i promovisanja lovstva na principima održivog korišćenja. Tokom poslednjih 39 godina, FACE je rastao kao i Evropska unija i danas predstavlja svih 27 država članica EU, obezbeđujući da znanje i iskustvo evropskih lovaca bude integrisano u proces donošenja odluka u EU. Evropska lovačka asocijacija se sastoji od ukupno 37
članica (pored članica EU, ovde spadaju i zemlje koje su u procesu pridruživanja) koje su tokom godina postepeno pristupale asocijaciji i kako doprinosile da se asocijacija razvija tako i profitirale da stavove i rešenja primenjuje u svojim državama.

FACE - uticaj na zaštitu, održivost i lovni turizam

Kao jedna od vodećih lovačkih organizacija u Evropi ona ima veliki uticaj na zaštitu, održivost i savesnu upotrebu lovnog turizma u Evropi. Internacionalnim sporazumima, aktovima i propisima zalaže se za očuvanje prirode i divljeg života, kao i zdravlja i brige za životinje predlažući pozitivne lovne metode i kulture lova. Ona omogućava druženje, povezivanje i razmenjivanje informacija lovaca iz cele Evrope i
utiče na njihovo obrazovanje i edukaciju o savesnom korišćenju i održivosti lova kroz nacionalne lovačke saveze i društva. FACE je organizacija koja radi na osnovu dokaza. Tehničkom ekspertizom i uvidima rade na tome da i lovci i kreatori politika lova budu u sinergiji sa načinom rada ove organizacije. Članice organizacije se sastaju redovno kako na tehničkim ili regionalnim tako i na godišnjim skupovima kao što su prolećni sastanak članica FACE-a i jesenja Generalna Skupština. Ovi sastanci služe za dogovore i diskusije koje akcije treba preduzeti u vezi sa različitim temama u svojstvu
poboljšanja i održivog korišćenja lova. FACE tim, sa sedištem u Briselu zastupa interese svojih članova i sedam miliona lovaca svaki dan i pruža centralnu informacionu tačku kako za lovce tako i za kreatore politike.

Pitanja zaštite kojim se bavi Evropska lovačka asocijacija pokrivaju tekuću implimentaciju EU direktiva prirode i nove razvojne politike vezane za prirodu i biodiverzitet. Ova pitanja su važna za FACE zato što utiču na nacionalno lovačko zakonodavstvo a naročito na staništa i režime zaštite lovnog područja. FACE osigurava da se uloga održivog razvoja i podsticajne zaštite prepozna u stvaranju i implimentaciji
politika zaštite životne sredine. Sarađujući sa svojim članicama Evropska lovačka asocijacija svoju stručnost u zaštiti prirode, razvoju i sprovođenju politike stavlja u službu lova i održivog razvoja.

FACE gradi most između evropskih zakonodavnih organa i predstavnika civilnog
društva koji se zalažu da lov bude održiv širom Evrope. Ovaj širok spektar aktivnosti je
predstavnik značaja i širine uticaja EU. 

Kroz Evropsku lovačku asocijaciju lovci i lovačke organizacije nacionalnih saveza imaju jedinstvenu priliku da se organizuju i edukuju stanovništvo i javnost ne samo u svojoj državi već i u državama regiona, da se zajedničkim snagama pokušaju održivo koristiti, moralno postupati kako sa divljači tako i sa prirodom jer je ona bitan član u obnavljanju resursa prirodnim putem i često čak i lovci nesavesno utiču na nestajanje staništa nekih vrsta. Raznim direktivama, seminarima, sajmovima i ostalim radovima na edukaciji i ukazivanju problema koji se nalaze u Evropi u ovom trenutku, Evropska lovačka asocijacija je ne samo aktivan organ lovstva već i organ zaštite životne sredine.

Ono što je možda i najveći uspeh ove organizacije je da su približili lovce, ljude koji su u stalnom kontaktu sa živim svetom, sa zakonodavnim institucijama Evropske unije, tj. ljudima koji donose zakone i regulative koje se tiču lovaca a nisu baš u prilici da budu u kontaktu niti sa prirodom niti sa životinjama. Uz pomoć Evropske lovačke asocijacije dolazi do bliže saradnje i do dijaloga koji služe najviše prirodi i živom svetu, a zatim i lovcima gde oni aktivno učestvuju u donošenju ragulativa koje se tiču njih samih i dosta pomažu da se zakoni donesu u skladu sa svim što će koristiti divljači, prirodi i
njima, a sve to poučeni iskustvom i direktnim kontaktom sa prirodom.

Tako je u februaru ove godine na portalu ove organizacije osvanulo detaljno i argumentovano objašnjenje, da je prema izveštajima Evropske Komisije pritisak lovstva na prirodu, divljač i staništa imao udeo od samo 0,66%! Pored ove činjenice, treba imati na umu da se ovo odnosi na zakoniti lov i na prave lovce, gde su aktivnosti ilegalnog lova izuzete, što nažalost nije uvek situacija i u praksi. Stoga svim lovcima ide u prilog da se i sami dodatno bore protiv svih ilegalnih aktivnosti u lovištima bilo da potiču od lovokradica ili krivolovaca, i na tan način sačuvaju reputaciju pravih zaštitara divljači i njenih staništa, koja je de fakto prepoznata od najviših instanci u EU.

Pored navedenih postoje i mnoge druge međunarodne organizacije i institucije koje se, između ostalog, bave pitanjima zaštite prirode i divljači kao što su Svetski fond za prirodu (WWF), organizacija Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), organizacija Ujedinjenih nacija za poljoprivredu i ishranu (FAO), Evropska federacija za prirodu i nacionalne parkove (FNNPE) i mnoge druge.

dr Vladimir Marković

dr Vladimir Marković

Katedra za lovni turizam, Departman za geografiju, turizam i hotelijesrtvo
PMF, Univerzitet u Novom Sadu

Zaprati
Obavesti o
0 Komentari
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Možda će te i ovo zanimati

Budite u toku sa lovačkim novostima, pridružite se viber grupi Lovački Magazin!