Nacionalni park Tara

Geografski položaj

Nacionalni park Tara predstavlja površ dinarskog pravca pružanja. Pripada delu starovlaških planina (Starovlaška-raška visija). Nalazi se na krajnjem zapadu Srbije zahvatajući područje ograničeno laktastim tokom Drine između Višegrada i Bajine Bašte. U najužem delu masiva smeštena je planina Zvijezda, koja je od Tare prirodno odvojena Klisurom Dervente. Po nadmorskim visinama, Tara spada u srednje visoke planine, čija je prosečna nadmorska visina 1.000 – 1.200 metara. Najviši vrh Nacionalnog parka je Kozji rid – 1.591 metar, a najviši vrh planine Tare je Zborište 1.544 metra.

Područje se nalazi između 43o52′ i 44o02′ severne geografske širine i 19o15′ i 19o38′ istočne geografske dužine od Griniča.

Šire područje Tare identifikovano je kao:
– područje značajno za biljke (Important Plant Areas – IPA)
– područje značajno za ptice – (Important Bird Areas – IBA).
– područje značajno za dnevne leptire u Srbiji (Prime Butterfly Areas in Serbia – PBA)
– pilot područje za NATURA 2000 u Srbiji
– područje značajno u okviru EMERALD mreže.

UNESKO-ov program

Nacionalni park Tara sa Parkom prirode Šargan – Mokra Gora, Parkom prirode Zlatibor i Nacionalnim parkom Drina u Republici Srpskoj (BiH) je predviđen za potencijalni prekogranični rezervat biosfere u okviru UNESKO-vog programa “Čovek i biosfera”.

Ovo je tipično šumsko područje, a po očuvanosti i raznovrsnosti šumskih ekosistema, od kojih su mnogi reliktnog karaktera, spada u najbogatija i najvrednija šumska područja Evrope. Na Tari dominiraju mešovite šume smrče, jele i bukve (preko 85% šumskih površina), a specifičnost u odnosu na druge planine Balkanskog poluostrva predstavlja veliki broj reliktnih i endemičnih šumskih vrsta i zajednica.

Nacionalni park Tara - flora i fauna

Na Tari je identifikovano preko 40 lišćarskih, lišćarsko-četinarskih i četinarskih fitocenoza, zatim 1156 vrsta vaskularne flore što čini 1/3 ukupne flore Srbije. Od zastupljenih biljnih vrsta 76 su endemične vrste. Posebnu vrednost i značaj ima Pančićeva omorika (Picea omorika), endemična i reliktna vrsta, koja je kanjonima i klisurama srednjeg toka rek Drine uspela da preživi zadnje ledeno doba.

Prema rezultatima dosadašnjih istraživanja, područje Tare naseljava 59 vrsta sisara, oko 140 vrsta ptica, 12 vrsta vodozemaca, 12 vrsta gmizavaca i 19 vrsta riba. Ovde je nastanjena najveća populacije mrkog medveda u Srbiji, a od 2006. godine vršimo monitoring ove vrste. Najpoznatija vrsta, za koju se može reći da je simbol faune beskičmenjaka Tare je endemorelikt Pančićev skakavac (Pyrgomorphulla serbica).

Na području parka nalaze se brojni arheološki lokaliteti i spomenici kulture koji datiraju od neolita pa do savremenog doba. Najznačajniji spomenik je manastir Rača, zadužbina kralja Dragutina iz 13. veka, koji je jedan od najznačajnijih centara srpske srednjovekovne pismenosti. Naravno, tu su i srednjovekovne nekropole sa stećcima u Rastištu i Perućcu koje su 2016. godine u okviru zajedničkog projekta Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore stavljene na UNESKO-vu listu svetske kulturne baštine.

Lov na Tari

Lovište „Tara“ prati granice Nacionalnog parka, a lovna površina iznosi oko 17.700 ha. Gajene vrste divljači su: medved (oko 45 jedinki), divokoza (oko 350 grla), srna (oko 400 grla), divlja svinja (oko 40 jedinki), zec, leštarka i jarebica kamenjarka. Lov se vrši na divokozu, srneću divljač i divlju svinju. Medved je trajno zaštićen lovostajem, tako da je jedino moguće njegovo praćenje i osmatranje na hranilištima.

Lovotehnički objekti:
– Čeke za lov i osmatranje srneće divljači
– Čeke i hranilišta za osmatranje medveda
– Hranilišta i sloila za srneću divljač
– 50 km lovačkih staza

Lov u Nacionalnom parku Tara je organizovan i usklađen sa planskim dokumentima. Dozvole za
lov izdaje Služba za zaštitu i unapređenje lova i ribolova JP „Nacionalni park Tara“. Postojeći smeštajni kapaciteti zadovoljavaju potrebe lovnog turizma i to pre svega objekti na Predovom Krstu. Lovni tereni se nalaze u blizini i do njih se lako stiže što predstavlja prednost.

Medvedi izbegavaju susrete sa ljudima

Mrki medved (Ursus arctos) je najveća zver u Evropi i važan deo dobro očuvanog ekosistema. Nacionalni park Tara je dom za preko 50 jedinki, međutim, čak i u područjima poput Tare, gde medveda ima u velikom broju, nije ga uobičajeno susresti. Medvedi su po pravilu vrlo sramežljivi i plašljivi i ne vide ljude kao potencijalni plen, već, ih se plaše i izbegavaju sukobe. Kada oseti prisustvo čoveka medved odmah napusti područje, uglavnom pre nego što ga primetimo. Međutim, susreti se ipak mogu dogoditi.

Nizak rizik od napada

U našim krajevima napadi medveda su izuzetno retki. Čovek je izložen 400 puta većem riziku smrti od udara groma nego od napada medveda.

Medvedi napadaju čoveka u retkim situacijama tj. samo ako se osete ugroženim odnosno kada su iznenađeni, isprovocirani ili kada štite mladunce. Zato je jako važno eliminisati element iznenađenja tako da najavimo svoje prisustvo. Ako se, ipak, desi da vidite medveda, najvažnije je da ostanete pribrani, procenite situaciju i reagujete staloženo. Nemojte bežati već se polako povucite u smeru Vašeg dolaska.

U slučaju da sretnete medveda

Dajte medvedu dovoljno prostora da nastavi svoj put.

Ako vam medved dolazi u susret, a nije vas primetio, učinite se prepoznatljivim -govorite mirno i polako se povlačite. Kada primeti ljudsko prisustvo medved će se najverovatnije odmah povući, no ipak nastavite pratiti njegovo ponašanje.

Ako naiđete na medveda u neposrednoj blizini (posebno ako je to ženka s mladuncima): zaustavite se, ostanite smireni te se polako povlačite nazad bez naglih pokreta i vike.

Ne bacajte kamenje niti bilo kakve predmete prema medvedu.

U retkim slučajevima medved može izvesti lažni napad bez fizičkog kontakta s ciljem da Vas uplaši tj. udalji neželjene posetioce.

Ako vas medved napada, ne pokušavajte mu uzvratiti. Stanite mirno ili polako lezite na tlo licem prema dole. Medved će se najverovatnije zaustaviti i neće biti fizičkog kontakta. Pretvaranjem da ste mrtvi, a pre nego što dođe do kontakta, možete pokazati medvedu da niste pretnja. Kad ležite na zemlji, stavite ruke oko vrata kako biste zaštitili glavu i lice. Pokušajte ostati što mirniji sve dok se napad ne završi. Pre ustajanja proverite da li je medved još uvek u vašoj blizini.

Nikada nemojte bežati od medveda. Medvedi mogu trčati brzinom i do 50 km/h. Izuzetak je kada ste u mogućnosti doći do skloništa (npr. automobila) u nekoliko koraka. Penjanje na stablo može pomoći – iako su medvedi dobri penjači, retko će se penjati za vama.