Obaveštenje kojim je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obnarodovalo da počinje sa izradom Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o divljači i lovstvu, izazvalo je očekivano interesovanje najšire lovačke javnosti. Ne samo interesovanje, već i ozbiljnu zabrinutost dela lovačke javnosti. Samo obaveštenje je nespretno napisano, jer posle obaveštenja o otpočinjanju izrade nacrta zakona, odmah sledi već gotov nacrt.
OTVORENO PISMO
Izražavajući veliko neslaganje sa tekstom, odnosno sadržajem i načinom na koji je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, 29. avgusta 2023. predložilo izmene i dopune Zakona o divljači i lovu, lovci/čitaoci Lovačkog Magazina traže da nam nadležna ministarka Jelena Tanasković i Predsednik LSS-a odgovore na sledeća pitanja:
– Zašto Ministarstvo nije pozvalo nijedan zvaničan lovački savez, nijedan fakultet koji u nastavnom programu ima predmete iz ove oblasti, nijednog univerzitetskog profesora, baš nijednog pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, nijednog sudiju, advokata ili bar pravnika lovca kao konsultanta, već je napisani tekst ponudilo „svim zainteresovanim stranama“ da post festum daju svoje komentare, sugestije i predloge s rokom od deset dana?
– Ako je Predsednik Lovačkog Saveza Srbije ipak dobio poziv, zašto čeka da nam kaže šta je u naše ime predložio? Ima li uopšte LSS svoju, valjanu verziju izmena Zakona?
– Da li je vd Direktora Uprave za šume Saša Stamatović autor ovog teksta lišenog svakog smisla? Ako i jeste i ako je predlog sročio po nalogu ministarke, smatra li sebe dovoljno kompetentnim za sve što je izmenama Zakona obuhvaćeno – državna imovina, gazdovanje i raspolaganje tom imovinom, krivično pravo, upotreba oružja, da pomenemo samo najvažnije?
– Zašto se javnosti ne obrati ministarka Tanasković kao član kabineta Vlade Republike Srbije čiji je resor poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda nego dozvaljava da se o prvorazrednoj državnoj i nacionalnoj temi preko medija nemušto izjašnjavaju trećerazredni akteri?
– Zašto Ministarstvo uporno izbegava da konsultuje zakonodavstvo susednih zemalja gde je lovstvo deo najbolje nacionalne tradicije? Makar preko interneta, svi zakoni su dostupni?
– Zašto su zaposleni iz Uprave za šume praktično iz medija doznali da se pišu izmene Zakona?
– Zašto g. Stamatović u kratkom intervjuu kaže da je Lovački Savez Srbije predlagač novog programa obuke za lovce, tzv „lovačkih licenci“… o kakvom pobogu licenciranju je reč kada je svaki lovac već položio lovački ispit i obuku za rukovanje vatrenim oružjem? Ako sam položio vozački ispit, zašto bih ga polagao ponovo? Osim ako nije u pitanju još koja hiljada dinara „po glavi lovca“ – još uvek nas ima desetine hiljada. Da li se iza svega ovog krije nečasni motiv, novac?
– Da li LSS na ovakav način štiti interese svojih članova, gazeći osnovne postulate udruživanja građana?
– Da li su pre izrade nacrta Zakona, konsultovane najprestižnije institucije – FACE i CIC po nekim od ovih pitanja? Ili ministarka Tanasković i njen dream-team smatra da nema potrebe?
– Da li je LSS ili Ministarstvo dobilo pisma-proteste od FACE-a ili CIC-a povodom, najblaže rečeno katastrofe koju eufemistički nazivaju predlog, nacrt, izmene, dopune itd. i imaju li nameru da ta pisma objave?
– Zašto su u nacrtu izmena izostali planovi za naseljavanje i reintrodukciju divljači u lovištima iz kojih je potpuno nestala? Gde je strategija razvoja lovstva za narednih bar dvadeset godina kao sastavni deo ili dopuna Zakona?
– Zašto je opet (kao i zakonom 2010.) izostalo navođenje vrsta zaštićenih lovostajem? Da li će čak i to „ministar bliže urediti uredbom“?
Nadam se da odgovori na ova pitanje neće biti ono čuveno „Evropska Unija tako traži“ jer to nije tačno. Evropska Komisija i nacionalno zakonodavstvo država članica EU je odavno odlučilo da pažljivo sluša šta lovci govore ako ni zbog čega drugog ono zato što su to i birači. Na posletku, dva pitanja za nas same. Da li ćemo dati glas ovoj vlasti i dokle ćemo da ćutimo?
