Nevladine organizacije za prava životinja godinama razvijaju sofistikovani ali lažni model usmeren protiv lovne tradicije i lovaca uopšte. Usredsređujući se samo na čin “ubijanja”, podstičući negativne emocije kod javnosti, svake godine uspeju da sakupe stotine miliona dolara od naivnih ljudi koji, ne sumnjajući da čine dobro, ne znaju ništa o tome kako i za šta se njihov novac koristi. Pod maskom zaštite divljači od lovaca-ubica, ogromne sume završavaju u džepovima rukovodstva NVO. Zbog toga je CIC – Međunarodni Savet za lov odlučio da pokrene globalnu kampanju „1 evro po lovcu“. Zanemariv trošak za pojedinca, ovo bi trebalo da postane način da se parira sve agresivnijem nevladinom sektoru i neophodan doprinos održivom lovstvu.
Generalna skupština CIC-a
66-oj Generalnoj skupštini CIC-a u Vindhuku u Namibiji, se tokom svečane večeri video porukom obratio i zamenik premijera Mađarske dr. Zsolt Semjén saopštivši da se Mađarska priključuje ovoj kampanji. “Ne želim da gledam unuke u oči objašnjavajući da smo mi lovci mogli da sprečimo katastrofu ali da zbog okolnosti nismo uspeli” rekao je između ostalog. Mađarska i njena vlada su savršeno procenili koristi koje će imati od ove odluke, ne oklevajući da javno kažu šta misle o nevladinom sektoru.
Zašto se nama srpska Vlada ne obraća kao Mađarima njihova? Dokle će srpske vlasti stavljati interes nevladinog sektora ispred Ustava, zakona i naroda? Da podsetimo, “divljač je prirodno bogatstvo i imovina Republike Srbije” koja se koristi pod uslovima i na način predviđen zakonom o lovstvu koji uređuje zaštitu, upravljanje, lov, korišćenje i unapređivanje populacija divljači u lovištu i njihovih staništa. Takođe, na to ih obavezuju međunarodni ugovori i članstvo u organizacijama kao što je CITES, međunarodna konvencija zemalja članica čiji je cilj da spreči gubitak biodiverziteta prouzrokovan prekomernom eksploatacijom živog sveta. Ili IUCN, Međunarodna unija za očuvanje prirode osnovane 1948. globalni autoritet koji pomaže da se ljudski napredak, ekonomski razvoj i očuvanje prirode održe zajedno. Obe organizacije priznaju lov kao “aktivnost koja pruža značajne socijalne, kulturne, ekonomske i ekološke koristi u različitim regionima”. UNESCO je 2010. sokolarstvu kao vrsti lova, dodelio status nematerijalne kulturne baštine koja poštuje prirodu i životnu sredinu i prenosi se iz generacije u generaciju. Na posletku, Evropska Unija Direktivom 2009/147/EC prepoznaje lov kao oblik održivog korišćenja prirode. U skladu sa time, FACE je naterao briselske vlasti da pojednostave procedure oko nabavke i nošenja oružja pa tako lovci prelaze granice unutar EU samo sa oružnim listom svoje zemlje.
Da li nam lov uopšte treba?
I pored svih ovih činjenica, srpska Vlada nema odgovor na pitanje kako, čime i šta ćemo loviti u budućnosti i dal nam lov uopšte treba. Utisak je da su vlasti pod stranim pritiskom da razoružaju naciju a da to ne smeju da priznaju; za nju je preko pola miliona vlasnika oružja teret sa kojim ne zna šta će. Početkom ove godine lovcu rođenom 1988. jedna policijska stanica u Beogradu je tražila uverenje da nije pod istragom Suda za ratne zločine – početkom ratnih sukoba u Jugoslaviji imao je tri godine a gotovo da nema domaćina koji se nije sreo sa zahtevima da donese “potvrdu” koju Zakon o oružuju uopšte ne predviđa.
Predator ne propušta priliku da naglasi da se strogim propisima ne rešava problem zloupotrebe oružja. U Meksiku postoji samo jedna prodavnica oružja i to u vojnoj kasarni a 2017. je bilo 29,168 ubistava.
Razoružavanje lovaca
Ko je od administrativnog prelaska sa papirnog oružnog lista u digitalni napravio noćnu moru? Je li slučajno da su se tokom “preregistracije” hiljade vlasnika trofejnog, sportskog i lovačkog oružja odlučili da ga poklone državi jer drugu mogućnost nemaju? Parlament Novog Zelanda je nedavno zakonom zabranio držanje automatskog oružja ali je obezbedio novac za njegov otkup; na Kosovu i Metohiji je u toku legalizacija oružja – svrha je da se građanima „pruži mogućnost da imaju oružje u legalnom posedu prema odredbama Zakona o oružju, koji je usklađen sa direktivama EU“ prenela je naša štampa. Svet otkupljuje i legalizuje a mi? Mi lomimo. Uništavanju oružja obavezno prisutvuju čelnici Mupa Srbije i predstavnici Evropske Unije. Svet takođe zna još nešto – naoružanom narodu niko ništa ne može. Ko ne veruje nek pita Vijetnamce, Avganistance ili Amerikance – oni su šampioni sa preko trista miliona komada registrovanog oružja.
Tekst preuzet od magazina Predator
