Lovački doručak! U lov se ide iz ljubavi prema prirodi, radi uživanja u njenoj lepoti, radi vraćanja u okrilje njenih iskonskih sila. Pravim lovcima je sama lovina negde pri kraju motiva za odlazak u lov. Često je lovina važna samo zato da se pozovu prijatelji na lovački ručak ili večeru ili da se nekome dragom pokloni ulov, ili pak da se napravi kobasicakoja ce bitinajbolja na svetu I uz koju cemo uzivati hvaleći se kako je ona najbolja a mi najboljilovci . U lov se ide I radi druženja i šala, često i surovih. Radi uživanja u komadu hleba, parčetu slanine , kobasici I komadu mesa uz glavicu luka pojedenih iz slabo opranih ili neopranih ruku, koji nigde tako nisu slatke kao baš tu ……U lovu . Naravno, u lov se ide i radi lova samog – da pokažemo sebi, pa i drugima, da smo dobri strelci, dobri tragači za ranjenom divljači, da imamo kera koji je često pametniji od svog gazde…
Lovački doručak je doživljaj
Jedan od najlepših obroka koji može da se doživi. Ne da se pojede, već da se doživi. Odlazak u grupni lov, sam po sebi znači šetnju sa ljudima istih sklonosti i strasti, različitih godina i socijalnog statusa. Obavezno se svrati do neke pekare i kupi svež, vruć, domaći hleb. Pojavom mini pekara za kućnu upotrebu često se nosi I taj hleb , obično sa semenkama I drugim zrnevljem koje nam brižljive supruge spreme kako bi jeli “zdrav” hleb.
Pucanje na divljač je poslednja stvar koja se desi, ako baš nešto ”naleti ne cev”. Prva pauza je za doručak i tu počinje ono pravo. Naloži se vatra raširi šatorsko krilo ili neki stolnjak, na zemlju ili na haubu nekog džipa i svi izvade hranu koju su poneli od kuće. Ponese šta ko ima, al po pravilu se za lovački doručak ponese se najkvalitetnije. Parče šunke, pečenice, domaće kobasice, najmesnatiji čvarci, bude tu i sirom a salata zavisi od sezone. Ljute papričice, paradajz, luk, kiseli kupus, krastavčići… I naravno, vade se pljoske sa rakijama raznih vrsta, a koje uz obavezne lovačke priče i preterivanja, idu u krug dok se ne isprazne. Neizbežnajeipo nekalimenka piva a vino mora da se proba , da ne prokisne ….
E, tu su već mnogi spremni za povratak kući ili u lovački dom , jer kome je sad do lova na pun stomak.
U putu do kuće, punih stomaka i srca, a praznih rančeva, obavezno se svrati do neke zadimljene, tople “BIBLIOTEKE” posle celog dana izvlačenja nogu iz oranica ili provlačenja po trnju I ševarima ili pak pentranja po raznim gudurama I visovima, po suncu , kiši , košavi , snegu …..
Ukoliko zelite da svoje oruzje ulepsate novim kundakom, pogledajte tekst na sledecem linku.
