Osvrt na nacrt zakona o divljači i lovstvu

29. avgusta 2023., Srpsko Ministarstvo poljoprivrede objavilo je da počinje izradu nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o divljači i lovstvu i poziva „predstavnike državnih organa, udruženja, privrednih subjekata, stručne javnosti, kao i druge zainteresovane strane da se upoznaju sa tekstom radne verzije Nacrta i da najkasnije do 8. septembra 2023. godine daju svoje komentare, sugestije i predloge.

Kao glavni razlog za izmenu Zakona navode se „određeni nedostaci u delu koji se odnosi na bezbednost u lovu“ pa se „predloženim izmenama na prvom mestu zabranjuje prisustvo i kretanje drugih lica sa licima koja učestvuju u lovu (uključujući i decu)…Obzirom na aktuelna dešavanja u Republici Srbiji, i mnoštvo nesrećnih slučajeva u kojima su učesnici koristili oružje, neophodno je bezbednost u lovu podići na najviši mogući nivo“. 

 Verovatno zbog još bezbednijeg lova, predlaže se „ukidanje obaveze lovočuvara da nosi oružje, već se to ostavlja kao mogućnost“; kasnije u tekstu mu se daje pravo da privede „lice koje ne lovi na propisan način“.

 Novina je i mera zabrane lova onima koji ne love u skladu sa izmenjenim zakonom. Meru izriče Ministarstvo rešenjem ali na predlog korisnika lovišta! Može se izreći u trajanju od jedne godine ili trajno u slučaju ponavljanja. Interesantno je da u ovom na kraju stoji da se mera izriče na teritoriji Republike Srbije.  Pa gde još srpski ministar ima nadležnosti??

 Članovi 102. i 103. Nacrta predviđaju čak 26  privrednih prestupa odnosno 23  prekršaja za koje pravna lica mogu odgovarati. Član 105. predviđa novčanu kaznu od 10.000 do 100.000 dinara za 9 prekršaja koje načini fizičko lice.

 Na gotovo svakoj strani Nacrta stoji odredba da „ministar bliže propisuje uslove…“ kojima će se neka oblast bliže urediti. Nedopustivo je da Skupština kao zakonodavna vlast Republike Srbije prepušta ministru svoja ovlašćenja. Tako se dodatno obesmišljava duh zakona a Vladi otvaraju vrata za zloupotrebe.

 Član 39. reguliše pravo na gazdovanje lovištem  pa se lovište „posebne namene u kojem  je korisnik vlasnik zemljišta daje  na NEODREĐENO VREME“.

 Član 43. prvim stavom zabranjuje korisniku lovišta da  nekom drugom ustupi lovište ili njegov deo na gazdovanje. Drugim stavom se to dopušta uz saglasnost Ministarstva,  ako je u pitanju pravno lice  sa teritorije Republike Srbije.

 Član 7. navodi  da „javna preduzeća registrovana za obavljanje delatnosti iz člana 3. stav 1. ovog zakona…obavljaju poslove…“  Da li to znači da Vlada trajno odustaje od predloga „Zakona o upravljanju javnim preduzećima“? Predlog  je nedavno, na veliki pritisak javnosti  povučen, jer bi omogućio promenu statusa za preko 20 preduzeća i Nacionalnih parkova iz JP u Akcinarsko društvo. Običnim jezikom, Vlada bi bez učešća javnosti mogla da proda Srbijašume, Srbijavode i nacionalne parkove kome god hoće.  EPS je, da se podsetimo, već doživeo drugačiju sudbinu. Naime, zahvaljujući neverovatno upornoj ministarki energetike kojoj se suprotstavio Naučni savet i sada bivši direktor, EPS je postao akcionarsko društvo. U  Odboru su sada, pored naših članova, i ekstremno plaćeni norveški državljani.

 Nacrt se  završava uobičajenim – „primena ovog zakona neće izazvati nove troškove građanima niti privredi“. Šteta je već napravljena. Privredna komora Srbije je primila prodavce lovačke opreme koji su rekli da neće moći dugo da opstanu pored moratorijuma na nabavku zbog čega je otkazan i novosadski Lorist.

Ako ovaj Nacrt predviđa kaznene odredbe, čega će se držati postupajuće sudije – krivičnog zakona ili izmenjenog zakona o lovstvu? Ili će i ovde resorni inistar sam određivati visinu kazne?

 Kako da narod veruje „svojoj“ Vladi koja bi da proda njegove planine, šume i vodu? Koliko smo samo puta pročitali čuveno „prečišćen tekst Zakona“? Ima li još koja suverena evropska država takvu pravnu formulaciju? Ili Srbija nije suverena?

 Ministarstvo je pozvalo sve zainteresovane da daju sugestije ali nije pozvalo nikoga da uzme učešće u pisanju jednog trajnog i kvalitetnog Zakona o lovstvu koji bi koristile generacije lovaca. Pre petnaestak godina sam bio u prilici da pitam tadašnjeg predsednika Lovačkog Saveza Slovenije, na žalost pokojnog Bojana Lepičnika, da li su zadovoljni svojim Zakonom o lovstvu. Rekao mi je da je Ministarsvo poljoprivrede tražilo od Saveza nacrt Zakona, uz konsultacije ga minimalno korigovalo i uputilo Skupštini koja ga je usvojila!  U Srbiji je stvar „nešto“ komplikovanija. Bojim se da LSS ne bi imao šta da ponudi čak i kad bi mu Ministrastvo tražilo.

 Ministarstvo poljoprivrede ne krije da ovim izmenama pre svega nastoji da unapredi bezbednost nakon stradanja školske dece. Ministar prosvete Ružić je tim povodom na vanrednoj konferenciji za medije izjavio da je  „Srbija deo onog sveta u kojem se ovakve stvari sve češće događaju. Evidentan je kancerogen, poguban uticaj interneta, video igrica, takozvanih zapadnih vrednosti…potreban je krupan preokret kako ova tragedija ne bi, ne daj Bože, prerasla u društveno prihvatljiv način ponašanja kakav je nažalost slučaj u nekim zapadnim društvima”.

 Ovako sročen „Nacrt predloga“ sigurno nije taj preokret ka većoj bezbednosti građana. On je pun nedorečenosti, u koliziji je sa drugim propisima i zakonima a pravnici bi rekli i neusklađen sa Ustavom. O neodgovornom pristupu rečito govori  rok od  deset dana za „sugestije zainteresovanih“.  Dakle, ovo vam je dragi lovci od vaše Vlade i ministra, slobodno pišite ali „no pasarán“.

 Jedino što predlagač  sada treba i sme da uradi, je da povuče Nacrt, pozove Lovačke Saveze, dobronamerne stručnjake resornih Instituta, univerzitetske profesore, privrednike i potrudi se da Skupštini predloži  uzoran tekst ovog važnog Zakona. Zakon o divljači nije pravni entitet za sebe, on je samo delić jednog velikog korpusa zakona koji uređuju pitanja kako što su imovina, njeno osiguranje, pravo na korišćenje zemljišta i divljači, zaštita životne sredine, upotreba oružja itd.

 Ako ni to ne može, predlažem da bar zaposle nekoliko lektora za srpski jezik. Jer članom 81. se propisuje  naknada za lovnu kartu pa nezgrapno stoji „Za dobijanje lovne karte naknada za lovnu kartu uplaćuje se na račun propisan za uplatu javnih prihoda“. Zar nije moglo – naknada za lovnu kartu se uplaćuje na račun javnih prihoda?